„Сваштарењем“ до економске рачунице

Један угледни пољопривредни произвођач из Мачванског Белотића, села кога су почетком прошлог века назвали селом од „милион лубеница“, похвалио ми се како је једне године на производњи „краљица сласти“ (лубенице) доста зарадио. Додао је да зарада на овом освежавајућем, слатком воћу долази сваке пете године. Није рекао која је то година те се могло закључити да лубенице треба гајити сваког лета. У последње време све је више изазова у промени сетвене структуре у корист воћа на плодној мачванској земљи.

Али као што песма каже „прва љубав заборава нема!“

НАВИКА ЈЕ НАВИКА
Тешко се Мачвани одричу производње кукуруза, пшенице и луцерке, а у сточатству свиња и бикова. Неки су на томе успели доста да зараде. Млађи данас не поричу да су то годинама радили њихови преци и њима оставили у аманет. Приповедају о томе често у сеоским кафанама на центру уз пиво и кафу.

Обори за тов стоке су данас знатно модернији. Нема сумње и агротехника је узнапредовала, као и начин припреме земљишта за сетву. Одавно се са њива не чују копачи, нити волови и коњи вуку плугове. Примат су преузеле машине.

С друге стране ни млађи пољопривредници не испуштају оловку из руке, а и проста рачуница говори да су често на губитку. Гласно коментаришу да што човек данас више храни стоке у већем је проблему. Сигурност и дугорочно уговарање, што је у пољопривреди неминовност и каква таква гаранција коју би пожелели, често им се „измиче“, те у протестима траже помоћ државе. Дубиозе у које западају произвођачи су све чешће. Тако је и млеко недавно потекло шабачким улицама, због незадовољства произвођача млека.

-Улагања су огромна као и рад, а зарада никаква, каже Немања Машић, угледни млади домаћин и произвођач млека из Богатића.

Многи у овом крају одустају. Крава је све мање. Сточарство на низбрдици и посустаје под теретом кризе.
-Разумемо ми да је тржиште „хировито“, али ова производња је од стратешког значаја и захтева одређену сигурност, што би креатори разних стратегија у пољопривреди морали да знају, истиче Небојша Радовановић, власник чувеног породичног газдинства Радовановић из Богатића.

Због помињаног он је као и многе његове колеге принуђен да „сваштари“. Тако је економска сигурност овдашњих пољопривредних произвођача извеснија, сматра он и објашњава: „Ако „издају“ пшеница и кукуруз, малина неће и обрнуто.

То је његова „филозофија“ и све чешћа. Радовановић сматра да им је избор често сужен, а од нечега се мора живети!

Традицију не желе да прекидају, без обзира што су често на губитку. Од житарица произведених на својим њивама, у тежњи да смање трошкове сами праве сточну храну. Хране прасад од крмача из сопственог запата али рачуница се опет тешко налази.

ВОЋАРСТВО КАО АЛТЕРНАТИВА?
Ради зараде и опстанка у пољопривреди, у последње време приметано је повећање површина под воћем. Иза свега и код многих стоји огроман рад.

-У почетку је то било мало скромније. Мањи поседи малина, купина, вишања... Продавали смо углавном на оближњој пијаци... Малина је нема сумње „краљица“ међу воћем. У сваком случају и овде поред добрих климатских предуслова, квалитетног земљишта, потребан је велики рад и само рад. Од квалитетног засада, преко неге и коначно брања, све је важно и овом послу треба бити максимално посвећен, каже Драгана Радовановић из Богатића.

Она додаје да се ових дана често говори о „високој цени“ будуће производње малина.

-Треба повести рачуна о високим улагањима у ову захтевну производњу, да се не би преварили. Немојте да „ћар“ однесе зараду. Неминовно је опет све ставити на папир и узети оловку.