Истина дарована „ Хрватима с љубављу“

Књига Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића „ Хрватима с љубављу“ свечано је промовисана у петак 3. јуна, на дан Светог цара Консатнтина и царице Јелене у крипити Храма Светог Саве у Београду. Не случајно, на овај празник, међу стотинама посетилаца промоције који су крипту испунили до последњег метра, могло се чути да се овакво интересовање за представљање једне књиге не памти у скоријем времену. Да ли је томе допринео пређашњи рад ова два искусна аутора („Звонари слободе“ и „Дубровачки Срби“); да ли је томе кумовало предано и поткрепљено трагање за истином или, једноставно, провокативан наслов, чињеница је да су многи у публици пуних 90 минута, у немогућности да нађу слободно место, предано стајали слушајући излагање ауторског двојца.

-Пошто се Његова Светост наш патријарх српски господин Порфирије и Загреб воле тајно, Александра и ја смо одлучили да се са Хрватима волимо јавно, али не по цену истине - истиче аутор књиге Бранислав Станковић.

-Ја се волим мало више јер сам из Шапца у ком су су Хрвати 1914. године преполовили број становника, у граду у којем је вирешки краљ Александар након Великог рата, о свом трошку, у знак помирења Хрватског и Српског народа подигао римокатоличку цркву Свете Ане. Драги су нам Хрвати, али нам је и од Хрвата и од било чега другог, и од било кога другог, дража истина. А истина је да су Никола Тесла, Руђер Бошковић, Иво Андрић и Џиво Гундулић - Срби- наглашава Станковић.

Иако се претходних деценија водила агресивна кампања присвајања ових великих научника, кљижевника и уметника у „најзнаменитије од хрватског рода“, Александра и Бранислав као декларисани истинољупци, нису подлегли дугогодишњој инфериорности српске културне и интелектуалне елите у одбрани идентитеа својих великана. Стога су документа, искази и изјаве, новински чланци прикупљени двогодишњим истраживачким радом по архивама, музејима и задужбинама, својим аутентичним садржајем јасно потврдили да су се сва четворица јасно декларисали као Срби.

Интересантно је да је након неколико одлагања промоције књиге „Хрватима с љубављу“ она одржана баш у време обележавања 130 година од Теслиног првог и јединог доласка у Београд, од 1-3. јуна 1892 године.

- Не смемо заборавити да је руку Светог Саве од Турака сувим златом откупио отац Руђера Бошковића, Никола Бошковић из Орахова Поља, писац „Старорашких рукописа“. Зато се човек бистрога ума и здраве памети мора запитати како неко коме је отац тај Никола Бошковић, а мајка Италијанка, може бити Хрват? – поручује Бранислав Станковић.

Према речима Александре Нинковић Ташић, ово дело је саткано од истине, која до сада није била стављена пред јавност, а требало је да буде.

-Ту истину носе највећи - Никола Тесла, Андрић, Гундулић и Бошковић, који се српства никада нису одрекли. Нисмо имали право да на то окрећемо главу - каже ауторка књиге.

О делу су, поред аутора, говорили и др Радован Калабић и професор доктор Милош Ковић, историчар.

-Ово је потрага за истином која није ни српска ни хрватска. До ње се стиже поткрепљивањем, документима, исказима оних људи чије идеје покушавамо да реконструишемо. Александра и Бранко су се латили посла да докажу ко су ови великани били и на тај изазов одговорили на прави начин - истиче професор Милош Ковић. Никола Тесла, Руђер Бошковић, Џиво Гундулић и Иво Андрић не могу се називати Хрватима, јер сами себе нису тако видели. А о њиховом опредељењу и припадности, захваљујући ауторима ове књиге, данас знамо после дугачке вековне утакмице у којој се надметало у томе ко је чији. Дошло је време да служимо истини и једино то се од нас тражи - наглашава Милош Ковић.

Књига „ Хрватима с љубављу“ објављена у издању издавачке куће „ Васкрсење“.