Инфо

16. јун 2022.16. јун 2022.
Поповић, Томић, Павловић и Јекић у редакцији Гласа Подриња

Поповић, Томић, Павловић и Јекић у редакцији Гласа Подриња

РУКОМЕТ: ВИЦЕШАМПИОНИ СРБИЈЕ ДО 12 ГОДИНА

Наредни циљ је титула

Једина медаља у млађим рукометним категоријама овог лета, на државном нивоу, у Шабац је стигла из Смедерева, са завршнице Првнества Србије за узраст до 12 година. Металопластика је постала вицешампион Србије, фортуна је окренула леђа у финалу решеном у пенал серији, међутим изабраници Милоша Митровића играли су истовремено чврст и леп рукомет, задививши све посматраче. Три члана идеалне поставе Првенства: Павле Поповић, Немања Павловић и Огњен Томић, као и најбољи голман Лиге Војводине и момак који је примио само четири гола у полуфиналу Александар Јекић били су гости наше редакције.

Пут ка сребру био је дуг и напоран. Водио је кроз Регионалну лигу Војводине, дуеле против екипа дуге традиције, изузетно јаких школа млађих категорија, путовања сваког викенда и 14 незгодних мечева где је и име Металопластике инспирисало противнике.

ПАВЛЕ: Група Војводина је убедљиво најјача од три регионалне лиге. Било је много тешких утакмица, развили смо и велика ривалства са неким и сваку победу је требало изборити. На крају смо финални турнир изборили: Бешка, Темерин, Црвенка и ми, а по квалитету је сигурно још неколико екипа могло бити међу 12 најбољих.

АЛЕКСА: Јован Трифковић из Бешке и Јаков Ковачевић из Црвенке су мени били најтежи за брањење. У рукомету је тешко пронаћи правило за ударце, иако постоји, увек су ту одступања, морате се ослонити на процену.

НЕМАЊА: Против Темерина су биле посебно неизвесне утакмице, то је био дерби за нас. Побеђивали су и они нас и ми њих, увек је било неизвесно до краја. Наша снага је увек одбрана, мислим да нисмо примили ниједном више од 15 голова на утакмици, током целе сезоне.
Укупни учинак је био одличан и гарантовао је место на финалном турниру у Смедереву.

ОГЊЕН: Имали смо 11 победа у 14 утакмица, само један пораз, показали смо квалитет, на крају га и потврдили на завршници, стасавали смо кроз сваки од дуела. Поносни смо на пласман у Војводини, на државно сребро, али нам је и жао што нисмо били први.

У групи су надиграни Шамот и Синђелић, а у полуфиналу плави убедљиви против Обилића. Уследило је финале испуњено бучним навијачима, бодрењем, заставама, вувузелама око терена и преокретима на паркету где су оба ривала у једном тренутку била и надомак победе и надомак пораза. Пресудили су седмерци.

Сребро на крају великог похода – РК Металопластика М12


НЕМАЊА: Били смо бољи у првом полувремену, онда смо пали у другом, почели смо да грешимо. Успели смо да се вратимо, имали смо ми напад за победу, они зицер из контранапада. Толико смо били изједначени. Играју специфичну одбрану 3-3, током турнира смо упознали и одбрану 4-1-1, наша је била 5-1.

ПАВЛЕ: Успели смо да у једном тренутку зауставимо Рукавину, њиховог најбољег играча, али имају много добрих и било је баш право финале. Заслужено су победили, заслужено би било да смо то урадили и ми.
Пред пенал серију тешко је дати савет, препоруку, много тога је у рукама среће.
АЛЕКСА: Тренер није желео да ме оптерећује било којим саветима, само је рекао да будем најбољи што могу, сваком је рекао да је поносан и пре финала и то смо осећали у сваком тренутку. Жао ми је што нисам успео да зауставим неки пенал у финалној серији.

Ове момке краси велико другарство, разумевање, то је њихов тајни и јавни адут, те памте не само заједничке битке на терену у Смедереву, већ и авантуру и неке ситуације ван спортског борилишта.

АЛЕКСА: Свакако ћу се увек, ван паркета, сећати и лаганог трчања у околини хотела како би задржали фокус пред финале, пит була који нас је све изненадио залајавши иза једне капије, али пре свега другарства које негујемо дуго и које је наша велика снага.

ОГЊЕН: Смештај је био одличан, услови јако добри, имали смо све услове да будемо сконцентрисани само на терен. Као представници великог клуба имали смо обавезу да будемо пример и понашањем ван терена.

НЕМАЊА: Још не могу да заборавим онај непријатни мирис из фабрике гранула на путу ка Ковину, али то је једино лоше искуство. Имали смо звучнике у аутобусу, своје песме, начине дружења у хотелу. Наши најближи и тренер су нам од почетка пружали подршку, осећали смо позитивну енергију која долази од њих и имали смо додатну снагу која нас је и одвела све до финала. Тактику смо припремали у посебном амбијенту, у природи, поред реке.

Све је било лакше уз тренера Милоша Митровића, истичу будући рукометни асови. Развили су посебан однос са њим, видели колико улаже себе и трудили су се да узврате на прави начин. Најважније речи упутио је пред пут.

ПАВЛЕ: Тренер нам је рекао да уживамо. Финални део нам нико није поклонио, заслужили смо га својим резултатима и рекао је да све што жели је борба и уживање у рукомету. Нисмо ниједног тренутка осећали притисак и то нам је много значило. Саветовао нас је, бодрио у сваком тренутку.
Најбољи десни бек Павле Поповић је годину дана млађи од другара и он ће и наредне године играти Првенство М 12, док ће Немања, Огњен и Алекса тренирати са годину дана старијим и припремати Првенство М14. Биће у два такмичења, две групе, али деле нешто заједничко, једна сан, један циљ у оба узраста у 2023. години.

АЛЕКСА, ОГЊЕН, НЕМАЊА, ПАВЛЕ: Прво место и титула првака Србије.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa