ПРЕД ЖЕТВУ ПШЕНИЦЕ У МАЧВИ
Пун амбар, пуно срце
Уз скупоћу репроматеријала, где је предњачило вештачко ђубриво, мачванским ратарима остала нада да ће све то бити анулирано захваљујући у целини повољним временским приликама пред овогодишњу жетву пшенице
Жетва пшенице у Мачви је на прагу, а о житу се већ по традицији највише прича од Тројица до Видовдана. Последње кише, тамо где није било невремена и града, знатно су поправиле стање свих усева у Мачви, без обзира да ли се ради о пшеници, кукурузу соји или некој другој култури која је на овдашњим њивама мање присутна.
Ратари окупљени најчешће по центрима села, кафанама или испред продавница сећају се како је са овогодишњом пшеницом све почело, како се бокорала, колики је влат, да ли ће изнети, колико су пута морали да „газе“ њиву, како би сузбили корове или штеточине у житу и колико је то коштало. Присећају се и високих цена вештачког ђубрива које су мање-више употребили, а задовољни су и што је у последње време падала киша, те њихов труд и улагање око ђубрива нису били узалудни.
-Успели смо да засејемо њиве упркос корони, а како тако и „прихранимо“ пшеницу. Морали смо, да поднесемо и високе цене, пре свега вештачког ђубрива. Неки су нажалост од тога и одустали или су редуковали примену агротехнике. Киша је дошла, готово у последњи час. Остаје нам само нада да ће и откупљивачи хлебног зрна за све поменуто имати разумевања и правилно схватити постојећу ситуацију те нама произвођачима „пристојном“ ценом све то валоризовати, каже угледни домаћин из Мачванског Метковића Милан Поповић.
Помињани ратари, они на центрима села по кафанама или испред школа углас говоре: „ Само да нас онај одозго спаси, да не пусти какву пропаст“!
О цени будућег рода хлебног жита се мање говори. Ипак, незванично влада уверење да све испод 40 динара за килограм не би било прихватљиво. Велики број жељно очекује и нада се приходу од хлебног жита и једва чекају да комбајни уђу у њиве. Има и размишљања попут оног: Пун амбар, пуно срце! И нека живи његово величанство хлеб!
Ратари окупљени најчешће по центрима села, кафанама или испред продавница сећају се како је са овогодишњом пшеницом све почело, како се бокорала, колики је влат, да ли ће изнети, колико су пута морали да „газе“ њиву, како би сузбили корове или штеточине у житу и колико је то коштало. Присећају се и високих цена вештачког ђубрива које су мање-више употребили, а задовољни су и што је у последње време падала киша, те њихов труд и улагање око ђубрива нису били узалудни.
-Успели смо да засејемо њиве упркос корони, а како тако и „прихранимо“ пшеницу. Морали смо, да поднесемо и високе цене, пре свега вештачког ђубрива. Неки су нажалост од тога и одустали или су редуковали примену агротехнике. Киша је дошла, готово у последњи час. Остаје нам само нада да ће и откупљивачи хлебног зрна за све поменуто имати разумевања и правилно схватити постојећу ситуацију те нама произвођачима „пристојном“ ценом све то валоризовати, каже угледни домаћин из Мачванског Метковића Милан Поповић.
Помињани ратари, они на центрима села по кафанама или испред школа углас говоре: „ Само да нас онај одозго спаси, да не пусти какву пропаст“!
О цени будућег рода хлебног жита се мање говори. Ипак, незванично влада уверење да све испод 40 динара за килограм не би било прихватљиво. Велики број жељно очекује и нада се приходу од хлебног жита и једва чекају да комбајни уђу у њиве. Има и размишљања попут оног: Пун амбар, пуно срце! И нека живи његово величанство хлеб!
Љ.Ђ.
Најновији број
11. април 2024.
