Легедарни мајстор Воја

У Бобовику своје 68 лето броји Војислав Живановић и збира сећања на посао који је заволео још од раних дана. Звук шиваће машине му је каже постао најбоља музика. А све је почело шегртовањем, злата вредним, 14.маја 1969.године у чувеној Балканској улици у Београду. Знање је пекао и испекао. Занат је изучио 1972.године и постао мајстор који је од свог Бобовика стигао и до Париза, био чак у Берлину а радио и у Београду, Земуну, у Владимирцима имао радњу а потом до пензије радио у свом Бобовику.

И сада се прича о оделима и женским комлетима које је вештином мајстора од угледа радио од материјала који је бирала муштерија па и од саме коже. Хаљине и сукње и тако све редом, још се сећају многи да како се говорило дуби, народски речено. И сада за своју душу седне за машину а уз препознатљив осмех додаје само да га жеља мине и да јој звук чује:

„Имао сам захваљујући занату богат живот и бројне успомене. Срећан сам што сам стекао добре пријатеље а породица ми је била и остала највеће упориште. Што би се рекло цео свет обиђох па и до Париза дођох. Жао ми је само што млади неће у кројаче а ја опет свој живот ни за шта мењао не бих“, каже легендарни мајстор Воја који сваког дочекује осмeхом и лепом речи и шири оптимизам и на прагу осме деценије живота.