И девојке опако свирају, зар не!

Џоана Џет, Џенис Џоплин, Аврил Лавињ, Шерил Кроу, Криси Хајн (Pretenders), женски састав „The Bangles“, Доли Партон, Маја Цветковић (E-play)... само су неке од дама које су на својим гитарама обележиле ток домаће и светске рок музике. Умећем и посвећеношћу музици поставиле су високе стандарде доказавши да иако су мањина у односу на „јачи пол“, квалитетом не заостају.

Шабачка рок сцена је активна више од пола века. Као и на светској жене су биле мање заступљене у овдашњим саставима, најчешће бивјући вокална снага, но у ново време, када се чини да је рок звук у кризи, наду љубитељима тврђег ритма враћају нове даме којима је баш рокенрол освојио срце. Све су у музички и животно младим годинама, а већ су се доказале. Пред њима је велики простор који желе да освоје својом умешношћу и виртуозношћу.

Са гитаром у свет рокенрола
Невена Велојић је у 23. години живота, студенткиња Стоматолошког факултета и гитаристкиња бенда „Hella Good“ који су Шапчани и гости града могли да упознају на Ускршњем рок маратону у башти Културног центра и Мото скупу на Шабачком хиподрому.

Бас гитара је њено „оружје“, а симпатије ка њој су проистекле из друге врсте љубави.
-Сасвим случајно сам почела да свирам, било је то уз дечка Данијела који активно свира у другом бенду. Инструмент ме је привукао, а када сам почела да свирам, интересовање је само расло, те сам брзо напредовала - каже са осмехом Невена.

На почетку је окружењу било симпатично да гледају Невену како свира, али нису ни слутили да у себи носи таленат, те их је њена појава на сцени, у бенду, изненадила.

-Нисам себи увек постављала циљеве, али сам се проналазила у свирању и уживала сам да вежбам, да се усавршавам. Најтеже је било навикнути се на прсторед, али баш због привлачности инструмента сам волела и да превазилазим препреке. Када сам се прикључила бенду била сам срећна и поносна. Мира, Горан и Јован су сјајни. Велика су ми подршка у сваком сегменту.

Фото: Николина
Попратњак

Музика на струју у срцу
Убрзо су најближи схватили како се „заразила“ музиком и највећи страх који су носили био је да наступи и вишечасовно вежбање на дневном нивоу не утичу лоше на студије.

-Код мене тај страх није постојао, односно не постоји. Колико волим музику, толико волим и стоматологију. Волим и да цртам, а уметнички део личности изражавам и кроз студије. Стоматологија није само наука, већ и уметност за коју желим да буде мој животни позив. Музика и стоматологија су за мене компатибилни. Једно не искључује друго. Савршено се допуњују.

На бини нестаје трема и настаје магија
Наступ на Ускршњем рок маратону био је велики изазов. Признаје да је имала трему, посебно од искуснијих колега.

-Нисмо само ми наступали, уз нас на бини су били много искуснији састави и страховала сам, какав ћу утисак оставити, да ли ћу погрешити, да ли ће моје колеге из бенда то приметити, да ли ће то видети други. Ипак, када почне наступ, не обраћате пажњу на било шта друго, препустите се ритму и свирате. Пријатно су ме изненадиле похвале баш од оних због којих сам имала трему. Остало ми је у сећању да смо у једном тренутку, свирајући, гитариста, певачица и ја били у истој линији, за шта су нам рекли да је доказ увежбаности, на шта смо поносни.

Колико волим музику, толико волим и стоматологију

Све у своје време
Невена ужива да се препусти музици и у складу са тим се препушта и плановима у овој области.

-Све што планирам је да наставим са свирањем, напредујем даље и уживам. Видећемо где ће ме то одвести. У породици није било музичара, ја сам прва. Драго ми је што има девојака у Шапцу које су се одважиле да свирају и што су изабрале баш рок. Надам се да ћемо све истрајати у својој љубави према музици - признаје наша саговорница, а термине великих свирки, за сада љубоморно чува уз поруку „Све у своје време“.

И баш као што је социолог Никола Божиловић записао у „Култура сећања и југословенски рокенрол“: Рок није само „музика на струју“, рок је држање, став, слобода, љубав, самопоуздање, иницијатива и поглед на свет.