Значај непестицидних мера у сузбијању штеточине

Ова штеточина је пореклом из Јужне Америке, а у Европи је први пут потврђена у Шпанији 2006.године од када се проширила у већину Европских земаља. У нашој земљи је први пут уочена 2011. године и за кратко време је постала најзначајнија штеточина парадајза у затвореном простору. Штете причињавају ларве на свим надземним деловима биљака током целе вегетације, од расада до бербе. Ларве продиру у листове стабло и плодове у којима се хране и развијају правећи карактеристичне мине. Нападнути плодови губе тржишну вредност и подложни су нападу различитих врста патогена, а услед јачег напада може доћи до потпуног губитка лисне масе. Ова штеточина има изразито велики капацитет за размножавање. Ларве не улазе у дијапаузу докле год има хране тако да у затвореном простору где се током целе године производи парадајз, ова штеточина може да развије 10-12 генерација годишње. Зато није ретко да се након интродуковања ове врсте у многим земљама употреба инсектицида у производњи парадајза повећала за чак и до 30 пута. Зато је врло важно истаћи значај непестицидних мера контроле јер само њиховим свеобухватним спровођењем се могу постићи добри резултати у сузбијању ове штеточине.

Ту спадају:
-постављање феромонских клопки за утврђивање присуства и праћење нивоа популације, а такође и за изоловање лептира
-постављање водених клопки за масовно изловљавање лептира
-постављање мреже против инсеката на улаз у објекат, као и на места за проветравање објекта
-уништавање биљних остатака- листова и плодова са ларвама
-плодоред, обрада земљишта, адекватно ђубрење и наводњавање
-биолошка борба, тј. употреба предаторских организама

У контроли мољца парадајза високу ефикасност показала је употреба стеница из рода Macrolaphus pugmaeus и Nesidiocoris tenius. Одрасле јединке и ларве ових врста се хране јајима и ларвама мољца парадајза. Током летњих месеци уколико дође до подизања бројности мољца парадајза, ако се региструје преко 50 јединки на феромонским клопкама дневно убацује се додатна популација предатора и то на места жаришта. Међутим уколико се биолошким мерама контроле не обезбеди одговарајућа заштита парадајза од ове штеточине, тада се примењују корективне мере које укључују примену инсектицида и то оних који немају штетно деловање на популацију корисних инсеката као: Coragen 20СЦ (а.м.хлорантранилипрол) у дози примене 0,175-0,2 л/ха.

Приликом примене инсектицида обавезно водити рачуна о каренци.