До сада најимпресивнији скуп са истоветном поруком броди данима и бродиће и десет лећима и вековима... Олујом се болно присећао и млади човек у мајици са натписом Олуја је погром и геноцид
Из лета у лето а протекло их је 27, Срби се све импресивније сећају на Погром и почињени геноцид у Српској Крајини. И док Хрвати славе а неко рече само се у безнађу даве, ми тугујемо и на овом скупу у Српској Атини. Сви који су походили Нови Сад на Благу Марију су били истински блажени. Па и скуп Владимирчана који су увек уз српство али у новом раму када се доживљена пошаст памти и о њој не ћути. На путу до Новог Сада, на парастосу и пригодном обраћању челника биране су речи о Олуји али на самом повратку кући у сваком оку је виђен бол али и решеност да се о Погрому и геноциду никада више не ћути.
До сада најимпресивнији скуп са истоветном поруком броди данима и бродиће и десет лећима и вековима... Олујом се болно присећао и млади човек у мајици са натписом Олуја је погром и геноцид. А тамо негде у лепој њиховој изврће се историја и боли али и јача дух да српство из лета у лето израста у окупљања оних који желе да васцели свет чује истину. А опет и сазнање да смо трн у оку свих зарад успеха попут прелепе Српске Атине. На сваком кораку видљиво да је европска престоница културе, доброте, господских поимања подалеко од ускогрудих тумачења моћника па и црквених великодостојника који се не либе да омаловаже и свемогућег Господа.
Ми опет памтимо, не злопамтимо а и она ведрина у оку Владимирчана радује јер осећа да је прошло време тишине у којој смо крварили а да се пробудило време дичности у сећању и причању о невиђеним зверствима и пошастима. Ако је Европи и лепој њиховој образ чист, наш блиста светосављем да се памти и прича на сваком кораку али никако не злопамти. Само је небо граница решености да се Олуја и слични погроми памте и помињу вавек. На местима које ће наћи странице историје о којој се никада више неће ћутати а и ко има право на то. Српство неће никада.
