Фото: "Глас Подриња"
ПОДЕЉЕН ХОТЕЛ У БОГАТИЋУ
Гаћице скривају „Метаморфозу Мачве на Битви“
Пола некадашњег хотела „Богатић“ у Богатићу локал за издавање, а друга половина продавница. Фреску (слика на зиду), великог формата Милића од Мачве, један од његових поклона земљацима није могуће уочити
Да је жив прослављени мачвански сликар светског гласа Милић од Мачве, који је рођен у Мачванском Белотићу, близу Богатића, сигурно би „бурно“ реаговао на чињеницу да данас његову фреско слику која се налази на носећем зиду хотела „Богатић“у Богатићу „Метаморфоза Мачве на Битви“скрива гомила свакојаког веша, међу којем је највише гаћица. Све то се налази у делу хотела издатом за продавницу.
Наиме, после реновирања некадашњег хотела „Цер“ у Богатићу, доградње новог на истом месту, његовог преуређења и више приватизација, половина овог угоститељског објекта претворена је у продавницу разноврсне робе, међу којом је највише текстила. Друга половина некада изузетно привлачног објекта за одмор и разоноду је локал за издавање.
Истина, постоје и извесна уверавања новог власника угоститељског објекта у самом центру варошице да ће то бити и даље објекат за угоститељску делатност, високе категорије, само кад он процени да је за тако нешто спреман и да се наравно исплати с гледишта економских кретања на тржишту.
Стицајем околности у ову причу уплетена је помињана Милићева слика која је представљала својеврстан имиџ хотела, а сада се не примећује.
Приликом последњег реновирања хотела Богатић, вредност изведених радова тада је процењена на око седам милиона немачких марака. Аутор слике изјавио је да овој цифри сигурно треба додати још један милион бивших немачких новчаница, алудирајући на вредност његовог дела. То је фреска великог формана (ширине 10, а висине 3 метра) коју је поклонио земљацима с жељом да се тако сачува сећање на читав један живот који није штедео људе ове велике српске равнице. На њој је сликар приказао рађање из љуске јајета, тегобан живот у пољима и оборима, све до умирања, оличеног у споменицима крајпуташима и оним у гробљима. Касније је досликао у централном делу слике ликове својих ћери, што су му неки ликовни критичари замерили, објашњавајући то као да је насликао слику у слици.
Свеједно, дуго времена слика је представљала својеврстан имиџ хотела. Гости су према сведочењу неких конобара тражили од њих да им пиће и јело сервирају баш испред ње.
Време се не задуго променило. Слика се нашла на мети уништења. Преживела је, али је сада заклоњена.
Наиме, после реновирања некадашњег хотела „Цер“ у Богатићу, доградње новог на истом месту, његовог преуређења и више приватизација, половина овог угоститељског објекта претворена је у продавницу разноврсне робе, међу којом је највише текстила. Друга половина некада изузетно привлачног објекта за одмор и разоноду је локал за издавање.
Истина, постоје и извесна уверавања новог власника угоститељског објекта у самом центру варошице да ће то бити и даље објекат за угоститељску делатност, високе категорије, само кад он процени да је за тако нешто спреман и да се наравно исплати с гледишта економских кретања на тржишту.
Стицајем околности у ову причу уплетена је помињана Милићева слика која је представљала својеврстан имиџ хотела, а сада се не примећује.
Приликом последњег реновирања хотела Богатић, вредност изведених радова тада је процењена на око седам милиона немачких марака. Аутор слике изјавио је да овој цифри сигурно треба додати још један милион бивших немачких новчаница, алудирајући на вредност његовог дела. То је фреска великог формана (ширине 10, а висине 3 метра) коју је поклонио земљацима с жељом да се тако сачува сећање на читав један живот који није штедео људе ове велике српске равнице. На њој је сликар приказао рађање из љуске јајета, тегобан живот у пољима и оборима, све до умирања, оличеног у споменицима крајпуташима и оним у гробљима. Касније је досликао у централном делу слике ликове својих ћери, што су му неки ликовни критичари замерили, објашњавајући то као да је насликао слику у слици.
Свеједно, дуго времена слика је представљала својеврстан имиџ хотела. Гости су према сведочењу неких конобара тражили од њих да им пиће и јело сервирају баш испред ње.
Време се не задуго променило. Слика се нашла на мети уништења. Преживела је, али је сада заклоњена.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
