Инфо

11. август 2022.11. авг 2022.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

БАКА ЖИВАНА РИСТИВОЈЕВИЋ, НАЈСТАРИЈИ ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ У КОЦЕЉЕВИ

Књига је мој прозор у свет

„Све што прочитам у књигама, памтим. Да сам неке ствари раније, у младости знала, отишла бих далеко. Из књига сам учила и научила све. Волела сам и чувала их, враћала на време у библиотеку, добијала друге на читање. Из њих може много тога да се научио о животу, о људима, о нашим наравима“, прича бака Живана
Најстарија и једна од најактивнијих чланица Библиотеке “Јанко Веселиновић” у Коцељеви је осамдесеттрогодишња Живана Ристивојевић из Градојевића. Рођена пред почетак Другог светског рата успела је да заврши тек четири разреда основне школе у послератном периоду, у којем, каже, није било ни оловке, ни свеске, ни књиге. И учитељи су се често мењали, али научила је да чита и пише. Књигу је волела и тада једнако као и данас. Са невероватном страшћу и усхићењем прича о делима које је прочитала, о писцима и књижевним ликовима. До наслова је долазила на различите начине. У последње време то чини у библиотеци у коју понекад оде и сама. Ипак, чешће књиге мењају млађи чланови њене породице, а на читалачком менију нађу се дела по препоруци библиотекара.

-Цео живот сам домаћица, живим на селу, радим све радове у кући и у пољу. Волела сам да плетем и ткам док сам била млађа. Била сам и у њиви. Тежак је био живот жене на селу. Сада је, чини ми се, лакше. Читам одувек, али интензивно од када ми је унука кренула у школу па је почела да ми доноси књиге из библиотеке. Једна од омиљених ми је Андрићева “На Дрини ћуприја”-прича Живана.

Када узмем књигу у руке и ако се она “лепи” за мене, ја идем до краја. Али, ако није такав осећај, ја је пређем и не задржавам се предуго на њој. Није свака књига добра


Дешава се да неку књигу након одређеног времена поново прочита и доживи је на потпуно нов начин. Открије детаље на које првобитно није обратила пажњу, који су јој у првом читању промакли.
Преферира домаће писце, али јој ни руска књижевност није страна. Посебно је импресионирана делом “Ана Карењина”. Како истиче, није сигурна колико је тачно књига прочитала, али их је било много и сва дела је, поносно истиче, читала без наочара. Фасцинирана је историјским личностима, друштвеним приликама које су владале у одређеним епохама. Додаје да само читајући и сазнајући о историји може се разумети садашњост и оно што се тренутно дешава у свету.

-Жао ми је људи у романима, историјских ликова, који су имали тешке судбине и трновите животне путеве. Све што прочитам у књигама, памтим. Да сам неке ствари раније, у младости знала, отишла бих далеко. Из књига сам учила и научила све. Волела сам и чувала их, враћала на време у библиотеку, добијала друге на читање. Из њих може много тога да се научио о животу, о људима, о нашим наравима- прича ова бака која чланску карту коцељевачке библиотеке има дуже од две деценије.

ДОБРА КЊИГА И ЧАШИЦА РАКИЈЕ –
РЕЦЕПТ ЗА ВИТАЛНОСТ И ДУГОВЕЧНОСТ

За њу је благо добро здравље, породица и знање, па себе сматра богатом женом. Здравље је, каже, за сада добро служи а и породица јој је велика и срећна. За дуговечност кроз осмех саветује да се сваког дана, уз јутарњу кафу, попије и једна домаћа ракија. Не смеју се занемарити ни редовни али умерени оброци, активности без нервозе и журбе као и добар сан.
-А за здравље у глави потребна је књига3- саветује ова витална и оштроумна старица која тренутно на читалачком менију има Бранка Ћопића и Иву Андрића.


Посебно усхићење осећа када закорачи у ову кућу писаних дела. Напомиње да је то њен свет и да воли мирис књига. Оне нам, додаје, помажу да развијамо вијуге, долазимо до сазнања, склапамо коцкице, развијамо машту...

-Књига је мој прозор у свет, начин изласка из дворишта и села, одлазак у неке друге пределе, разне крајеве света. Она је мој времеплов. Кад видим човека могу добро да га проценим на први поглед. Када узмем књигу у руке и ако се она “лепи” за мене, ја идем до краја. Али, ако није такав осећај, ја је пређем и не задржавам се предуго на њој. Није свака књига добра. Да би знао која јесте а која није, мораш да их прочиташ много, да научиш да правиш разлику. На основу једне не може да се суди. Тако је и у животу. На основу једног искуства не доноси се суд- истиче бака Живана додајући да би свима било боље када би у свету било више уважавања и толеранције.

МЛАДИ ВИШЕ ВОЛЕ ТЕЛЕФОНЕ
Раније је читала сваки дан. Сада се дешава да, како каже, понеки и прескочи јер су јој велика радост и занимација праунуци. Са поносом истиче да их има 11, као и четворо унучади од сина и ћерке. Док су унуци ишли у школу дешавало се да Живана уместо њих чита обавезну школску лектиру па им преприча садржај како би били спремни за час српског језика. Говорила је својим потомцима разне приче, приповедала бајке, у жељи да им пренесе љубав према књигама али, каже, залуд, јер јој се чини да су ипак више заволели мобилне телефоне.

Што год сам прочитала, вредело је и све сам запамтила


-Данас деца ретко читају, па чак и редовну школску лектиру. За све је крива телевизија, телефони и компјутери. Не знам да ли и шта знају, шта могу да науче из тога. Немам снаге да им забраним. Сматрам да млади не треба да вређају старије а да у животу треба да раде оно што воле. И ја сам радила шта сам волела. Чувала сам овце и носила моје књижице у чистој кеси и кад дођем код оваца, читам. Негде седнем, негде станем и прочитам тако пуно. Мени доста. Што год сам прочитала, вредело је и све сам запамтила- прича Живана. Читање наводи на размишљање, на закључивање. Према њеном мишљењу никада није исто читати роман или гледати филм настао по њему. Доживљај је интензивнији када се чита, када се замишљају ликови и ситуације.
Весна Бошковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa