Инфо

11. август 2022.11. авг 2022.
Фото: "Глас Подриња"

Фото: "Глас Подриња"

Фудбал је био више од игре

“Ништа нам није било тешко. на утакмице смо ишли и пешке и бициклима. Када се игра утакмица све друге обавезе су остављане по страни”, каже Слободан Јанковић Соле. “Памтим да сам једном закаснио на аутобус. Трчао сам по бицикло и, по калдрмисаном путу, у Дорбић стигао пре аутобуса” сећа се Ратимир Николић Мића
Фудбалски клуб “Будућност” из Добрића у суботу слави 90. година од оснивања. Историја клуба укратко је представљена у претпрошлом броју нашег листа, док у се у овом актери најсјајнијих година клуба присећају тих дана. Шездесетих година прошлог века “Будућност” је од најнижег ранга стигла до ранга за степеник нижег од шабачке “Мачве”.

Интересантно је да успон клуба није почео у матичном селу, него у Шапцу, на Дудари, где се тада играо најбољи аматерски фудбал.

-Судија Окружног суда Добривоје Јелић и његова супруга били су из Добрића. Њихов син Мирослав био је мој добар друг са Правног факултета. Они су “заврбовали” екипу која је играла фудбал на Дудари да одемо и играмо у Добрићу. Провео сам тамо осам година. Почели смо од најнижег ранга и стигли до регионалног, наводи Ратимир Николић, Шапчанима познатији као Мића.

Играли су бесплатно, а љубав према фудбалу била им је највећи мотив. Играли су са Лозницом, Колубаром, Лазаревцем, “Антимоном” из Зајечара, “Турбином” из Вреоца... Све трошкове плаћали су љубитељи фудбала из села, који су продавали жито и кукуруз како би финансирали клуб. Памте да им је гарнитура дресова стигла и из далеке Америке, до једног мештанина који је у село долазио ретко, али га није заборавио.

Играли су бесплатно, а љубав према фудбалу била им је највећи мотив, Фото: Приватна архива


Као једна од најдражих успомена остала је победа над “Мачвом” коју је тада тренирао Диша Стефановић. Имали су добар клуб, али је и “Будућност” имала пожртвоване играче у доброј форми. Утакмица је играна за престиж, а тим из Добрића славио је 4:1.

-То је био врхунац наших домета. После тога “Мачва” нам је узела неколико играча. Нама је то импоновало, значило је да вредимо, истиче Мића.

Слободан Јанковић, Соле, један је од мештана који су играли за “Будућност”. Каже да су Шапчани више “вукли” за клуб него Добрићани.

-Међу најважнијим играчима су били Мирослав Јелић, који сада живи у Шведској и Бранко Бурсаћ који је у селу предавао ликовно. Волели смо и село и фудбал. Ништа нам није било тешко. на утакмице смо ишли и пешке и бициклима. Када се игра утакмица све друге обавезе су остављане по страни, каже Соле.

Можда нови терен донесе срећу неким новим момцима да клуб из Добрића поново вину ка вишим лигама


Играо се тих година у Добрићу најбољи фудбал у Поцерини. Мештани околних села долазили су на утакмице. Најјача конкуренција била су им Варна и Поцерски Метковић.

-Играли смо утакмицу против Варне на њиховом терену. Цела Поцерина је дошла да гледа. Они су на полувремену водили 3:0. Почело је друго полувреме и дали смо гол са центра, затим још један, па трећи директно из корнера, лопту нико није ни дотакао. На крају смо славили 4:3, присећа се Соле.

Сада је, каже, разочаран, јер се резултат утакмице зна и пре њеног почетка, а нико неће да игра без пара. Фудбал се свео на интерес и у најнижим лигама.

-Паре су убиле спорт. Ми смо на утакмице из Шапца у Добрић путовали аутобусом. Тренирали смо на Дудари. Памтим да сам једном закаснио на аутобус. Трчао сам по бицикло и, по калдрмисаном путу, у Дорбић стигао пре аутобуса. Једном смо чекали аутобус, наишао је минибус и возач нас је питао где је пут за Добрић. Нисмо одмах схватили да су то наши ривали из Зајечара. Ми смо на ту утакмицу стигли у тракторској приколици. Пао је и снег у међувремену, па смо у Добрић дошли потпуно бели. На крају смо победили 2:0, надовезује се на Солову причу Мића.

Памте и утакмицу против Слатине, када су на полувремену водили 7:0, па њихов тренер одустао од наставка.

Играли су са Лозницом, Колубаром, Лазаревцем, “Антимоном” из Зајечара, “Турбином”, Фото: Приватна архива


Сећају се и Баје Гајић и Жарка Јелића, за које кажу да су били тата и мама за клуб.
На утакмице у друге градове најчешће су путовали возом, а на располагању им је било и неколико аутомобила, колико је село тада имало. Играча је било и више него што је требало, а нико се није љутио када остане на клупи као резерва.

Мића се и оженио из Добрића, па је тако и много деценија након завршетка фудбалске каријере, остао везан за ово место.

Доста играча из ове генерације више није са нама. Преминула су и сва три голмана.
Мића и Соле се надају да ће у суботу, на прослави, бити што више бивших играча “Будућности”.

Славни дани клуба остали су само у сећању. “Будућност” су вратила у сеоску лигу, а у међувремену су остали и без терена, те су утакмице играли у Богосавцу.

Пронађена су средства и нови терен је купљен. Прва, ревијална утакмица играће се на њему у суботу. Можда нови терен донесе срећу неким новим момцима да клуб из Добрића поново вину ка вишим лигама.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa