Инфо

18. август 2022.18. авг 2022.
Фото: "Глас Подриња"

Фото: "Глас Подриња"

ПРОМОВИСАНА КЊИГА ДР ДРАГАНА ПАВЛОВИЋА, ЧЛАНА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ВЕТЕРАНА ПОСЕБНИХ ЈЕДИНИЦА ПОЛИЦИЈЕ

Косовска сећања ратног доктора

„У књизи нема неког главног јунака. Ту су сви јунаци. Од обичног полицајца, преко командата одреда, одељења чете до генерала и сви имају исти задатак. Као и доктори који су се одазвали. У посебним јединицама полиције кажу да је било 14 доктора и медицинских техничара. То су људи који су достојанствени, који су бранили своју професију“, рекао је , др Драган Павловић
Од ратних сукоба крајем деведесетих на простору Косово и Метохије прошло је више од две деценије. Толико времена било је потребно и учеснику ових ратова, др Драгану Павловићу да косовска сећања једног доктора преточи у истоимену књигу коју је прошле недеље представио публици у амфитеатру Средње школе у Коцељеви. Писао је, напомиње, за своју душу, без икакве визије да би од тих записа могла настати књига. Дело је посвећено свим припадницима посебних јединица полиције, ратним ветеранима, а аутор је покушао да са психолошког, медицинског аспекта баци посебно светло на људе који су се тамо нашли.

-Почео сам да пишем ову књигу после 21 године од рата на простору КиМ јер нисам могао више да поднесем ћутање. Као да се ништа није дешавало. Као да нису постојали уопште припадници посебних јединица полиције. Као да су били негде на Косову успутно. Све што су урадили и где су били, све је то заборављено и нигде се није помињало. Можете замислити обичног полицајца који ради саобраћајне послове или води јавни ред и мир, који није обучен да ратује на фронту, када се нађе у околностима те 1998.године када је ОВК проглашена терористичком организацијом и када је донета одлука да војска и полиција стану на пут тим злочинцима који су убијали не само Србе већ и своје сународнике који им нису били лојални- почео је аутор престављање књиге. Као лекар размишљао је о тим људима, о томе како ће се у таквим околностима снаћи, шта ће се десити са њиховим главама и о томе је писао. На њиховим лицима се није могло ништа приметити. Ни да имају страх, нити стрепњу и несигурност.

Писао је, напомиње, за своју душу, без икакве визије да би од тих записа могла настати књига


-Они који су се одвазвали на позив, они су и отишли. Они који из неког разлога нису, и боље што нису, јер би само били сметња и правили би проблеме. Исто то важи и за моје колеге, лекаре и медицинске техничаре, који се нису одазвали и који су се крили. Не би могли ни себи да помогну а камо ли рањеницима. Они, који су кренули храбро у непознато, опростили су се од својих породица и нико од њих није знао да ли ће се вратити жив, да ли ће бити рањен и нестати. Ти људи су дали своје животе унапред. Пратећи њихово понашање на терену, на првој борбеној линији, схватао сам да су прерастали од обичних полицајаца у праве борце, да би касније постали ратници. Мени је била част што сам упознао те људе. После тога ми смо постали пријатељи и то пријатељство траје и данас- поручио је др Павловић, члан удружења ратних ветерана посебних јединица полиције.

НЕ СМЕТЕ ЋУТАТИ! МОРАТЕ ПРИЧАТИ!
Евоцирајући сећања аутор је закључио да се Србија у то време бранила на Косову и Метохији, те да је тада Косово “пало”, и ми бисмо били прегажени. Србија би, сматра др Павловић, сада била окупирана земља а НАТО би газио по нашем народу без икакве одговорности. Како каже, највећи терет су поднели припадници ПЈП а о томе се све ове године не прича. Он је указао и на неадекватан третман оних који су се борили за српску земљу истичући да се млађе колеге неретко лоше односе према својим старијим колегама ветеранима. -Члан сам удружења ратних ветерана ПЈП и видео сам њихове муке у свакодневном животу. Неки су отишли у пензију а неки су још увек радно способни, али однос према њима од стране млађих колега на радном месту је лош. Њихова несрећа је што нису причали, што су ћутали све време и нису ништа причали ни својим породицама, што им деца не знају где су били, шта су урадили и зашта су се борили. Не смете ћутати! Морате причати! Морају и други чути! Како ће нове генерације знати зашто сте се борили?- поручио је др Павловић својим пријатељима, окупљеним полицајцима, учесницима ратних сукоба на КиМ на промоцији у Коцељеви. Он је додао да се свуда у свету ратним ветеранима одаје почаст и салутира, и то у оним земљана које су водиле освајачке ратове, а да су код нас они који су водили одбрамбене по правилу лоше пролазили.

-Тако да све оно што смо у рату добили, част и достојанство, у миру су покушали да нам сруше. Колико су успели, не знам. Али, ја то нисам дозволио. Као ни своју слободу, нисам дао- закључио је аутор “Косовских сећања ратног доктора”.

СВИ УЧЕСНИЦИ СУ ЈУНАЦИ
О овом делу на промоцији у Коцељеви говорио је, између осталих и Верољуб Бабић, издавач и један од иницијатора да записи др Павловића буду преточени у књигу и угледају светлост дана. Према његовим речима аутор је у овом делу покушао да скине вео са једне још увек забрањене теме у нашој литератури, која се једном речју може назвати Косовско питање. Овај пионирски подухват написан је са пуно емоција, јер је др Павловић био активни учесник свих тих догађаја, укључујући и бомбардовање тадашње СР Југославије од стране НАТО алијансе.

-Косовска сећања нису ни дневник, а ни драмски дијалог ратника, који ни једног тренутка нису размишљали о својим животима, знајући да је и иза и испред њих оно због чега су ту- своја домовина. Драмски заплет, који можда читалац очекује од једне ратне приче нестао је у генерализовању учесника, дијаметрално супротстављених намера и циљева. Тако су сви учесници сукоба прошли невидљиви докторов скенер, од сабораца преко локалног становништва до оних са друге стране нишана, уз опис њихових карактера, али без навођења имена- стоји у поговору књиге. Бабић напомиње да се аутору може замерити недостатак ликова, места и догађаја, али да их је он очито намерно изоставио избегавши тако да их излаже хајци, коју и даље спроводе они који су се прогласили судијама историје.

Косовска сећања нису ни дневник, а ни драмски дијалог ратника, који ни једног тренутка нису размишљали о својим животима


-Ја нисам писао о посебним ликовима. У књизи нема неког главног јунака. Ту су сви јунаци. Од обичног полицајца, преко командата одреда, одељења чете до генерала и сви имају исти задатак. Као и доктори који су се одазвали. У посебним јединицама полиције кажу да је било 14 доктора и медицинских техничара. То су људи који су достојанствени, који су бранили своју професију, бранили Хипократову заклетву коју су положили. Они нису гледали на свој живот, него су гледали да помогну свима, без обзира које нације били, као што сам и сам радио. Мени је било свеједно да ли је то био Албанац или Србин. Помагао сам свима коме је требало. То мора да се сачува, тај однос, и због тога ми не можемо никада бити исто као ти злочинци који су били терористи. Ово не може да се прећути. Жута кућа, која је највећи злочин човечанства у то време у Европи, заиста је постојала- рекао је др Павловић. Због свега тога, књига “Косовска сећања ратног доктора” је намењена пре свега непосредним учесницима ове тамне мрље у досијеу међународне заједнице али и свим људима широм света који су спремни да чују и другу страну приче од оне коју сервирају светски моћници.
Весна Бошковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa