Инфо

18. август 2022.18. авг 2022.
Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Шапчанка у Америци - Нада Мартиновић

Нада у новом свету

Пут у САД био је пут у непознато. Деведесете су преломиле да искористи указану прилику. Одрастање у Шапцу и пријатељства стечена у њему су вечна. Желела да унапреди српску заједницу и представи је на другачији начин. Оснивач хора „Свети Сава“
Нада Мартиновић протекле две и по деценије гради живот и каријеру у Кливленду (Охајо) чувајући јаку спону са подручјем одакле је потекла. Данас је мајка, музички педагог, доктор наука, амбасадорка српске културе у Сједињеним Америчким Државама, гостујући предавач на универзитетима, ентузијаста, заљубљеник у традицију народа којем припада.

Шабац у срцу
Рођена је у Шапцу, за који је вежу неке од најлепших успомена и коме се радо враћа, иако је 1997. године одабрала да оствари амерички сан.

-Са носталгијом се сећам одрастања и младости у Шапцу. Пријатељства која сам овде стекла трају и данас. Морам да признам да сам веома везана за породицу, пријатеље у Србији– каже Нада.

Фото: Приватна архива


У родном граду је похађала нижу и средњу музичку школу, а потом на изненађење најближих одабрала Факултет музичке уметности у Београду.
-Спонтано сам почела са се бавим музиком, морам да признам и на разочарање мојих професора који су веровали да ћу одабрати природне науке, међутим жеља је рођена још у вртићу када је васпитачица донела клавијатуру и од тог дана сањала сам да идем у Музичку школу. Нико у породици није се бавио музиком, док је у мени тај порив био невероватан – прича о својој страсти која је резултирала и одабиром академског усавршавања.

Остварен амерички сан
Након дипломирања враћа се у Шабац и Музичку школу где деценију ради са младим талентима. Ипак, биле су то оне тешке деведесете, те доноси одлуку да се отисне у непознато.

-Могућност одласка у Америку се указала у једном тренутку. Последња деценија прошлог века, ситуација у земљи специфична. За младу особу било је тешко да достигне свој максимум у професионалном смислу - прича наша саговорница о жељи да промени средину и настави академско усавршавање преко океана. Тамо није само закорачила у другу земљу, већ је открила један нови свет.

Српска башта у Кливленду
-У оквиру културних башта Кливленда (Cleveland Cultural Gardens) постоји и српска која је настала као југословенска 1938. године. Башту красе бисте наших великана (Светог Саве, Николе Тесле, Краља Петра, ..)


-Уласком у факултетску библиотеку схватила сам колико информација није допирало до нас и није нам било доступно. Не заборавимо да је то период пре глобалног повезивања света интернетом. До тада нисмо могли да доводимо у питање методологије образовног система и учења. Наш образовни систем је био добар, али у неким сегментима прилично ригидан. Због тога је Америка била откровење за мене.
Сати и дани проведени у универзитетској читаоници отварали су јој врата знања. Нада се присећа да је било дозвољено да се током месеца 50 наслова позајми из библиотеке, те је убрзо постала познато књишко лице.

-У колицима сам гурала књиге. Сви су ме препознавали, а ја тада ни енглески нисам знала. У школи сам учила руски. Свакодневно сам уз речник читала литературу и преводила. На тај начин сам и семинарске радове писала. Није ми било тешко. Била сам фасцинирана и са огромном жељом. Из ове перспективе делујем себи као Хари Потер када се нашао у Хогвортсу.

Фото: Приватна архива


Амбасадорка српске културе
За само три године је завршила постдипломске студије на Кливлендском Државном Универзитету и поред дипломе добила и два дечака. На Државном универзитету „Kент” у Кенту одбранила је и докторску дисертацију, а потом постала и предавач. Као стручни сарадник деценију је провела на универзитету, али су је животне околности одвеле у другом смеру. Тренутно ради за америчко министарство одбране (Department of Homeland and Security). Живот и каријеру гради у САД, а све време је и истински амбасадор српске културе у „обећаној земљи“.

- Период адаптације, сналажења је прво са чим сам се суочила. Јављао се понос, пркос, туга, носталгија. Након првог период почела сам да посматрам ствари на другачији начин, посебно културу и традицију. Јесам доживела културолошки шок, али он није био последица сусрета са Америком, тамошњим начином живота, већ сусрет са нашом заједницом – каже Нада о разликама у виђењу културе и традиције у оквирима српске заједнице. Напомиње да је жеља да сачувају обичаји, наслеђе из матичних крајева нагнало наше људе да креирају специфичну субкултуру у затвореној заједници, неприметну за друге.

Фото: Приватна архива


Барбике Српкиње
Са мајком Даницом Нада је осмислила пројекат (циклус изложби) како би деци приближила српску културу и традицију. Обукла је Барбике у народну ношњу коју је сашила Надина мајка. Од скромне поставке идеја је прерасла у драгоцен пројекат који на деци разумљив и прихватљив начин, кроз игру илуструје српске обичаје попут славе, свадбе, прослава. Тринаест тематских поставки („Бој на Косову”, „Српско село”, „Слава”, „Бадње вече”, „Материце”, „Лазарице”, „На уранку”, „Девојка на студенцу”) обишло је Америку.


-Предложила сам да мало изађемо из оквира заједнице, будемо видљиви и покажемо другачију слику од оне која је пласирана у јавности о Србима. То је био почетак свега. Уследило је повезивање са интернационалним организацијама, промоција наше културе у дијаспори. Наравно, како то у животу бива, многе идеје су настале спонтано.

-У том периоду моја деца су била мала и желела сам да што боље говоре српски језик. Веровала сам да ће им певање у хору помоћи. Но, то није било могуће, јер хор није постојао – прича Нада о једном од разлога за оснивање Дечјег хора „Свети Сава“ који ове године обележава 20 година постојања.
У хору певају деца рођена у Америци која желе да науче и сачувају језик и културу предака.

Признање Теслине научне фондације
Професионално искуство музичког педагога значајној јој је помогло у овом, како сама каже „сизифовском послу препуном радости“. Поносна је на све што су постигли, на одзив малишана током година. Посебно место чува за све младе којима је предавала.

-Најпоноснија сам на успехе својих ђака. Када их видим срећне и успешне, то ми је посебно драго.
Нада је аутор научних радова, бројних изложби, предавања и манифестација. Била је део научно-истраживачког тима „National Children’s Study” радећи на анализи утицаја средине на здравље најмлађих. Била је власник, издавач и оперативни директор часописа „Тhe Women’s Journal”, радила је као стручњак за партнерство при Министарству трговине САД, директор Фестивала српског филма у Кливленду (Cleveland Serbian Film Festival), оснивач и руководилац непрофитне организације „Српска баштина” (Serbian Heritage Project). Недавно је добила значајно признање од Теслине научне фондације из Филаделфије за промовисање српске заједнице и културе.

Фото: Приватна архива


-Све што сам радила чинила сам из жеље и ентузијазма, не из идеје да ћу добити нешто заузврат. Још увек ме иста жеља носи. Кроз свој рад видим своје претке. Видим баку и деку и све оне који су оставили дубок траг на мене, моју личност и одрастање и без којих не би била то што јесам.

Сваки пут када дође у Шабац пожели да остане, међутим ма колико је у животу водило срце, околности намећу другачији пут.
-Овог тренутка бих остала у Шапцу, али деци сам потребна. Иако су календарски одрасли, осећам да сам им потребна. Желим да видим да су остварени људи – каже за крај овог разговора наша суграђанка.
М. Ж.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa