РЕЧ СТРУЧЊАКА
Просо – веома корисна храна за људе и животиње
Данас је мало пољопривредника који знају нешто више о просу. То је термофилна зрнасто-скробна биљка, која успева у топлијим крајевима. Због кратке вегетације гаји се и у континенталним крајевима на већим надморским висинама. У односу на пшеницу и јечам боље подноси сушу, па треба очекивати да је се и стручњаци и пољопривредници сете, разматрајући могућноси прилагођавања производње житарица у условима глобалног загревања.
Дуга традиција гајења
Просо води порекло из Азије, где се и данас много гаји, посебно у Индији и Кини. Гаји се доста и у Африци. У Европи највеће површине, близу милион хектара, заузима у Русији, Украјини (преко двеста хиљада хектара ), а далеко мање површине у Мађарској, Чешкој и Словачкој.
Просо се може сејати као главни и као пострни усев. Најбољи предусеви су коренасте биљке и легуминозе. Коренов систем ове житарице је способан да упија воду и када је мали садржај влаге у земљишту. Од свих житарица успева на најсиромашнијем земљишту. Дужина вегетације креће се од 60 до 110 дана, а ако се сеје као пострни усев, период вегетације може бити краћи за 15 до 20 дана. То је биљка која не воли засену ни облаке, тако да у крајевима са великим бројем облачних дана даје ниже приносе. Када је о земљишту реч – опрез! Не подноси киселе оранице.
Агротехника је прилично једноставна: захтева добро припремљен сетвени слој, а оптимални рокови сетве су крај априла и почетак маја. За сетву се користи 20 до 25 килограма семена по хектару, а размак у реду треба да буде 12,5 до 15, а међу редовима 25 до 30 центиметара. Дубина сетве износи два до три центиметра, при чему температура земљишта треба да износи између осам и десет степени, при чему не воли блато у вријеме клијања… Уколико се сеје као пострни усев треба настојати да површине буду засејане до краја јуна. Ову житарицу карактерише ниска клијавост, према неким ауторима само 52 одсто! Бокорење је касно и споро, тако да усев често има проблема са коровима, па захтева чисту парцелу без коровских биљака.
Просо се жање двофазно. Стручњаци препоручују да се то чини када је средњи део метлице у фази друге половине воштане зрелости.
Изузетно здрава биљка
Просо је веома здрава житарица, богата фосфором, магнезијумом, гвожђем и силицијумом, па одговара анемичним особама. Спада у ред веома ретких биљних врста које имају силицијумову киселину у растворљивом облику, па је организам лакше користи. Просо је једино жито које изазива алкалну реакцију у желудцу, па се препоручује особама које имају проблема са варењем. Погодан је за лица која пате од цревних болести. Минерали које садржи, добри су за нервни систем, а препоручује се и особама које болују од артритиса.
С обзиром да има у просеку 11,6 одсто протеина, 3,9 одсто масти, 3,1 одсто минерала и 5,2 одсто влакана те есенцијалне аминокиселине и витамине, ову биљку никако не би требало подцењивати. Поред људи, веома је добра сточна храна, а посебно је погодна за исхрану живине и одгајиваче рибе.
Зелена маса и слама ове житарице су високохранљиве.
Дуга традиција гајења
Просо води порекло из Азије, где се и данас много гаји, посебно у Индији и Кини. Гаји се доста и у Африци. У Европи највеће површине, близу милион хектара, заузима у Русији, Украјини (преко двеста хиљада хектара ), а далеко мање површине у Мађарској, Чешкој и Словачкој.
Просо се може сејати као главни и као пострни усев. Најбољи предусеви су коренасте биљке и легуминозе. Коренов систем ове житарице је способан да упија воду и када је мали садржај влаге у земљишту. Од свих житарица успева на најсиромашнијем земљишту. Дужина вегетације креће се од 60 до 110 дана, а ако се сеје као пострни усев, период вегетације може бити краћи за 15 до 20 дана. То је биљка која не воли засену ни облаке, тако да у крајевима са великим бројем облачних дана даје ниже приносе. Када је о земљишту реч – опрез! Не подноси киселе оранице.
Агротехника је прилично једноставна: захтева добро припремљен сетвени слој, а оптимални рокови сетве су крај априла и почетак маја. За сетву се користи 20 до 25 килограма семена по хектару, а размак у реду треба да буде 12,5 до 15, а међу редовима 25 до 30 центиметара. Дубина сетве износи два до три центиметра, при чему температура земљишта треба да износи између осам и десет степени, при чему не воли блато у вријеме клијања… Уколико се сеје као пострни усев треба настојати да површине буду засејане до краја јуна. Ову житарицу карактерише ниска клијавост, према неким ауторима само 52 одсто! Бокорење је касно и споро, тако да усев често има проблема са коровима, па захтева чисту парцелу без коровских биљака.
Просо се жање двофазно. Стручњаци препоручују да се то чини када је средњи део метлице у фази друге половине воштане зрелости.
Изузетно здрава биљка
Просо је веома здрава житарица, богата фосфором, магнезијумом, гвожђем и силицијумом, па одговара анемичним особама. Спада у ред веома ретких биљних врста које имају силицијумову киселину у растворљивом облику, па је организам лакше користи. Просо је једино жито које изазива алкалну реакцију у желудцу, па се препоручује особама које имају проблема са варењем. Погодан је за лица која пате од цревних болести. Минерали које садржи, добри су за нервни систем, а препоручује се и особама које болују од артритиса.
С обзиром да има у просеку 11,6 одсто протеина, 3,9 одсто масти, 3,1 одсто минерала и 5,2 одсто влакана те есенцијалне аминокиселине и витамине, ову биљку никако не би требало подцењивати. Поред људи, веома је добра сточна храна, а посебно је погодна за исхрану живине и одгајиваче рибе.
Зелена маса и слама ове житарице су високохранљиве.
Најновији број
18. април 2024.
