СВЕ ВИШЕ ПРАЗНИХ КУЋА У МАЧВИ
Селу прети нестанак
У прошлом попису, само у селима општине Богатић мање 2.650 људи. Школе све теже формирају одељења, а свештеници се жале да три пута више држе опела него крштења. С тим у вези гробља постају све тешња, а захтеви из месних заједница за њиховим проширењем учесталији
Опстанак Српског села данас, сасвим је угрожен. На то указују бројни подаци, а понајвише они који долазе из школа и цркава. Хроничари села са којима смо разговарали драматично упозоравају: „Штаће нам држава без села“.
Тако примера ради у Мачванском округу од 220 села, 50 би могла током наредних десетак година потпуно нестати са географске карте, јер у њима годишње три пута више људи умре, него што се роди. Врло илустративан пример долази из општине Богатић у којој је према попису из 1991. године мање 2.650 људи. То је ред величина два омања мачванска села типа Баново Поље. И колико год се овдашњи житељи опирали негативној чињеници у односу на демографску ситуацију, бројке су неумољиве и савршено илуструју тешку ситуацију.
Наиме школе остају без деце, а просветни радници се жале да све теже формирају „пуна“ одељења како то закон заповеда. С тим у вези је и све израженији проблем технолошког вишка просветара.
Мештани села умиру или напуштају вековна огњишта својих очева или дедова у потрази за послом и бољим животом. Углавном одлазе у велике градове или иностранство.
-Селима су неопходни мањи индустријски погони, где би се млади запослили и прерађивали сировине које би производили на њивама. Њихова судбина мора бити везана за тај посао. Морају од тога имати корист, нарочито уз све остале услове, примера ради на културном плану, које имају градови, каже Миомир Филиповић, председник Удружења „Завичај“ из Сремске Митровице, које се између осталог бори за обнову српског села. Филиповић истиче да је родно место Србије село и с тим у вези тражи законску заштиту села, имајући у виду његово учешће у укупном економском развоју државе.
Милан Поповић, угледни домаћин из Мачванског Метковића тврди да је на селу све више празних кућа. У већини је мало људи. Преовлађују старији. Трговци некретнинама кажу да је и купаца сеоских кућа мало, без обзира на ниску цену.
Сеоска гробља по Мачви све су тешња, упозоравају из месних заједница и све чешће захтевају од општине Богатић куповину нових парцела за гробља.
Суморну слику села данас употпуњују изваљене капије, дворишта непометена... На срећу има и супротних примера.
Свеједно, свештеници у скоро сваком селу констатују да имају много више опела него крштења.
Тако примера ради у Мачванском округу од 220 села, 50 би могла током наредних десетак година потпуно нестати са географске карте, јер у њима годишње три пута више људи умре, него што се роди. Врло илустративан пример долази из општине Богатић у којој је према попису из 1991. године мање 2.650 људи. То је ред величина два омања мачванска села типа Баново Поље. И колико год се овдашњи житељи опирали негативној чињеници у односу на демографску ситуацију, бројке су неумољиве и савршено илуструју тешку ситуацију.
Наиме школе остају без деце, а просветни радници се жале да све теже формирају „пуна“ одељења како то закон заповеда. С тим у вези је и све израженији проблем технолошког вишка просветара.
Мештани села умиру или напуштају вековна огњишта својих очева или дедова у потрази за послом и бољим животом. Углавном одлазе у велике градове или иностранство.
-Селима су неопходни мањи индустријски погони, где би се млади запослили и прерађивали сировине које би производили на њивама. Њихова судбина мора бити везана за тај посао. Морају од тога имати корист, нарочито уз све остале услове, примера ради на културном плану, које имају градови, каже Миомир Филиповић, председник Удружења „Завичај“ из Сремске Митровице, које се између осталог бори за обнову српског села. Филиповић истиче да је родно место Србије село и с тим у вези тражи законску заштиту села, имајући у виду његово учешће у укупном економском развоју државе.
Милан Поповић, угледни домаћин из Мачванског Метковића тврди да је на селу све више празних кућа. У већини је мало људи. Преовлађују старији. Трговци некретнинама кажу да је и купаца сеоских кућа мало, без обзира на ниску цену.
Сеоска гробља по Мачви све су тешња, упозоравају из месних заједница и све чешће захтевају од општине Богатић куповину нових парцела за гробља.
Суморну слику села данас употпуњују изваљене капије, дворишта непометена... На срећу има и супротних примера.
Свеједно, свештеници у скоро сваком селу констатују да имају много више опела него крштења.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
