Младен Стефановић

Угасила се још једна звезда на фудбалском небу Шапца. Напустио нас је велики фудбалер, убојит стрелац, остварен тренер и добар пријатељ, ведрог духа Младен Стефановић.

Млађа, како су га зцвали суграђани, рођен је 1951. године. Одрастао је у Камењаку где је лопта била омиљена играчка многим малишанима. Фудбал је био логичан избор, одрастао је уз оца Саву, једног од најбољих фудбалера којег је Шабац имао, као и стрица Димитрија, такође каснијег првотимца Мачве. Црвена и црна боја су постали љубав, прошао је све млађе селекције Мачве, наметнувши се за први тим. Имао је непуних 20 година када је био део екипе која се пласирала у Другу лигу СФР Југославије, а као велики стрелац побудио чак и интересовање Црвене Звезде. После одласка у војску и повратка наредна станица је ипак ОФК Београд где је упражњено место у нападу после одласка Слободана Сантрача. Убрзо је и у престоници исказао раскошан таленат, играо одлично и како многи истичу био и потенцијални репрезентативац, али је конкуренција ипак прејака. Авантуру ван граница почиње у Ванкуверу, где наставља голгетерску серију што је карта за повратак у Европу. Долази у Париз. На провери је постигао пет голова и убрзо добио уговор. Биле су то године када је Париз ФЦ изборио прву лигу.

Враћа се у Србију након француске епизоде, игра за Будућност из Пећи и полусезону у Мајданпеку. Овај боравак није био дуг, али је имао важну нефудбалску димензију. Упознао је тамо своју супругу Бебу остваривши се као супруг, а са њом и као отац. По повратку наступа за шабачки Раднички где је у Првој српској лиги најбољи играч клуба. Следи повратак у матичну Мачву где ставља тачку на играчку и започиње тренерску кариејру.

Водио је успешно млађе категорије да би у сезони 1993/94 преузео први тим у тешком тренутку када је много играча напустило екипу након неуспеха у баражу против Спартака и у тешким годинама требало градити тим од младих фудбалера. Увек је Стефановић важио за тренера који уме да препозна доброг играча, чак и међу онима који се нису ни у млађим категоријама наметали. Средином деведесетих пут га води у Ел Салвадор где је сарађивао са Милованом Ђорићем, предводивши и екипу Салвадор која је постала шампион ове средњоамеричке државе. Мачви се враћа почетком века, преузима екипу која дуго тавори у Српској лиги. Ствара коначно тим кадар да се пласира у виши ранг што и успева. Водио је још Беочин, Рудар из Костолца, практично је оформио тим Доњег Срема који се убрзо нашао у Првој лиги. Радни век је окончао у Спортском савезу Шапца на позицији референта за спорт и рекреацију.

Омладинци Мачве – Стефановић први с десна у доњем реду (књига „Фудбалски клуб Мачва“ Д. М.)

Био је активан докле год га је здравље служило. Тренирао је и у седмој деценији живота. Само је тешка болест могла да га заустави, једини противник кога није могао да предрибла и једини голман коме није успео да постигне гол. Сахрањен је на Камичком гробљу.
Пријатељи, поштоваоци и саиграчи су се опростили од популарног Млађе и на комеморативном скупу у просторијама Мачве. Некролог је спремио Милан Благојевић.

- Несебично је знање стицано на теренима света преносио на младе играче. Резултати које су постизали тимови за које је играо и они које је тренирао говоре за себе, а наша обавеза је да чувамо сећање на Млађу као што је и он заједно са нама чувао успомену на некадашње играче кроз организацију ветерана – истакао Милан Благојевић, пријатељ Младена Стефановића, саиграч из млађих категорија Мачве и члан руководства Радничког у периоду када је Стефановић наступао за овај шабачки клуб.