Инфо

1. септембар 2022.1. сеп 2022.
Етно чаролија позног лета
Биљана Крстић наступа у Шапцу

Етно чаролија позног лета

Други наступ за две године у Шапцу. Путовање кроз време на етно звуцима. Песма живи свој живот носећи печат тренутка. Варошке песме с краја претпрошлог века
Интернационални шабачки belues&jazz фестивал баштини традицију дужу од две деценије у Шапцу. Осим октобарских чаролија, људи из ове органозације су успоставили традицију августовског концерта маестралног бенда „Трио Свети“ у Шапцу, а чини се да је успостављена још једна традиција у популарном музичком стилу етно музике. Ако не најзначајније име међу етно извођачима, онда свакако једна од најпознатијих, Биљана Крстић и овог лета ће пред Шапчане, на истом месту, у башти ресторана „Стелина“ вечерас (четвртак, 1. септембар) од 21 час.

Свако ко воли и познаје етно звук не треба представљање Биље Крстић, она је позната и много широј популацији поклоника сваког музичког жанра, што је апсолутно логично, не само због квалитета, већ и чињенице да је музички профил градила кроз поп и рок музику. Наступала је у једном од најзначајнијих бендова бар по именима „Сунцокретима“, а потом и „Раном мразу“ заједно са Бором Ђорђевићем и Ђолом Балашевићем. Соло почетак је био у поп оквирима, а крајем претходног века се вратила етно музици, вратила се ономе што је у њу уткала мајка у раном детињству.

-Песма је попут живог организма, има свој почетак, развој и крај, али има могућност да се поново оживи на неки начин. Нисам поборник наглашавања аутентичности, јер је упитно шта је аутентично. Постоје снимци на бакарним плочама, али оне потичу из педесетих година и они су у архиви музиколошког института, али не можемо да говоримо како имамо снимак из 1900. рецимо, а многе песме потичу из тог периода. Чим отпевате изворну песму, ви јој дајете свој печат, лични израз и противник сам сваке икључивости. Најважније од свега је да песма настави свој живот и да не прекидамо ту нит.

Волим да песму стилизујем, прилагодим данашњем времену, јер је поента да буде слушљиво данас, а да је тако вратимо на извор. Пример је песма „Из полиде бабу“, са границе Македоније и Косова, где постоји босанска верзија „Иде бабо сејмени“, мелодије су сличне, текст такође, а опет се разликују, тешко је наћи прву, јер је је песма имала свој пут, кренула и путује, то је феноменално, јер свако преносећи је, обогати на неки начин – говорила је Биљана Крстић за „Глас Подриња“ у ексклузивном разговору пред прошлогодишњи концерт истичући време у које враћа своје слушаце.

-Наша, српска, музика је препознатљива по трубачким оркестрима и ромској музици, вокални део је мало у запећку и Бистрик и ја промовишемо управо ту страну, варошке и градске песме с краја 19. века.
Постоји и трећа страна где је ослонац певање на глас, из стомака, што је дивно, атрактивно, али опет је запостављена варошка и градска песма и ми смо борци да и она добије своје заслужено место као нешто најслушљивије и најлакше за учење.

Само део опуса је представила лета 2021. године, ко је био сећа се и сигурно жели да буде на истом месту. Ко није, једнако ће уживати и 2022. у уметничком путовању кроз време.
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa