Шабачки „гвоздени човек“

Човек од челика је стигао са планете Криптон, скривен је, маскиран и спреман да буде херој сваке жртве, тако бар говори стрип. У било којој његовој авантури Шабац није поменут, међутим у нашем граду имамо једног човека од гвожђа или бар тако вели признање које је заслужио у Аустрији. Он нема натприродне моћи, већ много снаге и слабости, врлина, мана, жеља, страхова, као и свако од нас, он не лети, али зато ради, а у слободно време трчи, вози бицикл, плива, он је „човек из комшилука“ који је у на истеку пете деценије живота учинио лични подвиг о којем је сањао. За 12 сати и један минут је у Падерсдорфу Душан Пауновић је испливао, превезо и претрчао у збиру и низу 226 км на најтежем триатлон такмичењу дугих дистанци адекватно названом „Човек од гвожђа“ (Iron man).

-Такмичење обухвата 3,8 км пливања, 180 км вожње бицикла и 42,2 км трчања, у суштини су вишеструко увећане деонице у сва три сегмента у односу на олимпијски триатлон који обухвата 1,5 км пливања, 40 км бициклистичких изазова и десет километара трчања. Све сам радио сам како сам умео, тестирајући своје могућности, прихватао поруке тела и колико сам могао да нађем информација на интернету. Постоје персонални тренери за овакав вид такмичења, међутим они су изузетно скупи и то нисам био у могућности да приуштим – представља нам 49-годишњи суграђанин.

Припреме за Ајронмен трају интензивно неколико месеци, две године у глобалу, но суштински припрема тела за екстремне изазове траје и деценијама представљајући додатно усавршавање, односно надоградњу на бази изграђеној кроз дугу посвећеност физичкој активности.

-Бавио сам се маратонским трчањем, пливањем, планинарењем, мислим да сам освајао све врхове бивше Југославије, играо сам рукомет, тенис. Тренажни процес ми пружа задовољство и трудим се да и свакодневицу скројим тако да имам времена за овакав вид задовољства.

Расположен да пренесе искуство на друге
Врло сам расположен да своје знање и искуство поделим са млађима. Волео бих да се више младих заинтересује за триатлон. Жао ми је што ова посебна дисциплина није толико популарна у Србији, а сматрам да је изазов који може да мотивише сваког. У бићу човека је да трага за својим границама и превазилази их, то је код мене обликовало жељу коју сам у Аустрији остварио. Моје године показују да се нешто овакво може постићи , за већину спортова, у касном животном добу.

Сати вожње бицикла и комбинација са трчањем су неопходни за успех, упорност је предуслов свега. Није увек пријатно време, није увек расположење на највишем нивоу, дан на послу може бити изузетно психички напоран, но и они се могу тумачити као почетни противници које је неопходно савладати.

-Седам до десет тренинга недељно, четири пливачка, четири тркачка и два вожње двоточкаша. Уз физичку припрему која, логично, мора бити беспрекорна, ту је и психичка. Све године спорта су дале велико искуство, а упознајући своје тело научио сам да препознам знакове које добијам од њега, те на основу тога сам дозирао тренинге, трајање, интензитет. Спремио сам себе на све, жеља и адреналин су дали таман додатну енергију да кроз све прођем без кризних тренутака. Осећао сам се добро и самоуверено до циља, те када се осврнем немам тежак део у којима сам и помислио на одустајање.
Извор енергије је у храни, а у посебним условима тешко је пронаћи најадекватнију исхрану. Ипак стандарди постоје.

-Постоји програм исхране, међутим нисам могао све време да водим рачуна о њему, фокусирао сам се на сегменте у данима пред трку. Дан раније сам више пио воде, више угљених хидрата се уноси. Конкретно ја сам имао калоричнији ручак и вечеру, а на дан наступа сам појео две кришке хлеба и једну банану.

Подврсте триатлона
Триатлон је једна од најтежих спортских дисциплина и под тим називом је неколико различитих подврста дисциплине одређених дистанцама које је неопходно прећи. У олимпијском триатлону такмичар треба да преплива 1,5 км, превезе 40 км и претрчи 10 км. Половина ових мера је тзв. „спринт триатлон“. Укључене су и средње дистанце, утврђени су стандарди за најмлађе. На дугим дистанцама постоје Светски шампионати (3 или 4 км, 80 или 120 км и 20 односно 30 км), а ајронмен триатлон је свакако најтежи и најизазовнији вид са горе поменутим раздаљинама.

Душан Пауновић је први Шапчанин који је завршио ајронмен изазов, у Србији се тиме може похвалити још 118 особа. У неким државама је триатлон у изворном облику и овај на дугим дистанцама врло популаран, што код нас није случај.

-Највеће име код нас је свакако Владимир Влада Савић из Панчева. Ван Србије, Скандиданвци су изузетни, Немци такође, њихов представник Јан Фродено је легенда овог спорта, популаран је триатлон и у Британији, Шпанци су све бољи. Меги Бромли је фантастична, у питању је девојка из Британије која је у рангу мушких такмичара, потом су ту Норвежанин Кристијан Блуменфелт и Идн као нове снаге.

У потрази за снагом и мотивом може се посегнути за давним сновима, потребом за самопревазилажењем, може се потражити програм исхране, принцип тренинга, суплементи, међутим ништа то не вреди без некога које мотив својим постојањем.

-Апсолутно највећа подршка ми је партнерка Драгица. Она је неко коме се дивим, јер је увек уз мене дарујући неподељену потпору. Схватила је од првог дана колико ми значе неке ствари и подржала ме без остатка. Били смо заједно и у Падерсдорфу и знајући да је и она ту имао сам додатни мотив. Све остварено сматрам заједничким успехом, јер сигурно да без такве потпоре какву имам од ње не бих могао да остварим овај лични подвиг.