СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ПИЈАЦА НА БАНДЕРИ БАНДЕРА НА ПИЈАЦИ
Пијаце су одувек била места на којима су се људи окупљали у потрази за животним намирницама, али и ситницама које нису могли наћи на другим местима. И не само то. Било је то место где се могло поразговарати, како са познаницима тако и са продавцима. Шабац као трговачки град одувек је имао више пијаца са називима по роби која се продавала или по локацији: Шљиварска, Дрварска, Рибарска, Мачванска. Ипак, једна се издвајала својим специфичним називом. Била је то сточна, марвена, пијаца, познатија као Бандера. Налазила се на Баиру још пре 1900. године и то на данашњем простору Медицинске школе. На пијаци била је постављена висока мотка, дужине око шест метара, на чијем се врху вијорила српска застава.
Године 1936. одлучено је да се Бандера пресели али је то урађено тек 1940. када је на њеном месту саграђена Зелена школа, данас Медицинска. Своје ново место пијаца је нашла у Масариковој улици на простору данашњег паркића.
Драгутин Милановић, власник „Шабачког гласника“, 1937. године у свом чланку „Из прошлости“ написао је: „Приликом сваког државног празника вешане су заставе на бандере. Биле су мотке, дугачке можда 4 до 8 метара и обојене бојама које чине српску тробојку... Бандере су се налазиле и у старом Шабачком граду. Када су Турци предавали град Србима, наши нису хтели да истакну заставу на бандеру на којој је била турска, него су направили нову, лепшу и вишу. Ова бандера ударена је на бедему код капије, и на куле, јер се у град улазило само преко ћуприје од северног пристаништа. Друга бандера ударена је на улазу у тврђаву, крај капије, а трећа пред пашиним конаком. Пашин конак се налазио десно од улаза, онде негде где је данас улаз у град са Баира, новим друмом...“
У циљу очувања сећања на ослобађање од Турака, касније су бандере са заставама постављане испред државних и општинских надлештава, кафана и кућа имућнијих Шапчана. Бандере постају украс града, али изградњом високих зграда све мање доминирају на улицама. Последња остаје на Баиру на марвеној пијаци која је по и њој добила назив Бандера.
Године 1936. одлучено је да се Бандера пресели али је то урађено тек 1940. када је на њеном месту саграђена Зелена школа, данас Медицинска. Своје ново место пијаца је нашла у Масариковој улици на простору данашњег паркића.
Драгутин Милановић, власник „Шабачког гласника“, 1937. године у свом чланку „Из прошлости“ написао је: „Приликом сваког државног празника вешане су заставе на бандере. Биле су мотке, дугачке можда 4 до 8 метара и обојене бојама које чине српску тробојку... Бандере су се налазиле и у старом Шабачком граду. Када су Турци предавали град Србима, наши нису хтели да истакну заставу на бандеру на којој је била турска, него су направили нову, лепшу и вишу. Ова бандера ударена је на бедему код капије, и на куле, јер се у град улазило само преко ћуприје од северног пристаништа. Друга бандера ударена је на улазу у тврђаву, крај капије, а трећа пред пашиним конаком. Пашин конак се налазио десно од улаза, онде негде где је данас улаз у град са Баира, новим друмом...“
У циљу очувања сећања на ослобађање од Турака, касније су бандере са заставама постављане испред државних и општинских надлештава, кафана и кућа имућнијих Шапчана. Бандере постају украс града, али изградњом високих зграда све мање доминирају на улицама. Последња остаје на Баиру на марвеној пијаци која је по и њој добила назив Бандера.
Најновији број
18. април 2024.
