Инфо

6. октобар 2022.6. окт 2022.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Момчило Лацковић, 91- годишњи пчелар из Клења

Љубав према пчелама рецепт за дуговечност

Пчеле су вредније до људи. Кад бисмо се ми на њих угледали, какав би нам само систем био. Оне раде по принципу- сви за једног, један за све. Код нас људи није баш тако, свако гледа себе
Пчеле су га научиле животу у хармонији са собом на сигурном путу ка дуговечности. Пружиле су му осећај спокојства, док гази 91. годину, сигуран, на стабилним ногама и у дворишту у Клењу дочекује купце из свих крајева који долазе због чувеног меда Момчила Лацковића. Док седи у дворишту са супругом са којом је заокружио седму деценију брака, међу уредно спакованим документима, показује нам и потврду да је активан возач, али и ону њему најважнију- о чланству у Савезу пчеларских организација Београда од којег је 1987. добио и једно од најдражих признања за посвећен рад. И сам је после рата, осамдесетих година, постао први председник Пчеларског друштва Општине Богатић. Љубав према пчелама му је пренео отац, а нема важније заоставштине за наслеђе од тога. Тако је и он имао шта да остави као залог свом потомству.

Терапија за виталност
-Није то посао од којег ћете се обогатити или вам омогућити да мењате и возите скупа кола, али може од њега пристојно да се живи ако имате 50 до 100 кошница. Мој отац је био самоук, умео је да направи и цеднице и свашта, кошнице је радио сам кад је дошао са Солунског фронта. Он је проширио пчеларство на 150 до 180 кошница у то време. Својевремено је добио признање за квалитет меда и од краља Петра. Ја имам око 100 друштава, син Златко ми помаже, да није њега не бих могао, морао бих аутоматски смањити производњу упола. Моје године ми не дозвољавају све. Треба топити воштину, стругати рамове, чистити, стављати сатне основе, на време гајити матице, мењати, контролисати. То све успевам, јер ме покреће та љубав с почетка приче- наводи Момчило Лацковић.

Од дванаесторо деце оца Драгића, два сина су се бавила пчеларством.

-Млађи брат је умро од короне пре две године, а ја се још држим. Недавно сам дошао из Београда, пет дана сам био на сајму. Учествујем 42 године на Ташмајдану и практично сам међу оснивачима те манифестације. Најстарији сам излагач већ седам година. Не треба бирати спрам тога шта хоћеш или мораш да радиш, већ искључиво на основу љубави према нечему, то треба да буде почетак сваке важне одлуке у животу- објашњава он.

Каже да је ова година у односу на претходне била добра за пчеларе.

-Добра је била ова година, боља него три које су јој претходиле. Оне су биле толико лоше да је то незапамћено. Овог пута било је лепо и багрема, и сунцокрета, и воћног у пролеће. Добро су се развиле уљана репица, багрем, како иде редом, све је лепо било. Купују људи, али скоро упола мање него раније, немају пара. Куповина јесте мало слабија, а што се тиче сигурности, сви смо прошли све процедуре- од прављења уговора, анализа, уплате, све је то исконтролисано, нико на сајам није дошао са вештачким медом или да обавља неке прљаве работе. Сви могу да буду сигурни у квалитет и безбедност производа- подвлачи.

Докторе већ осам година сретне и поздравља на улици, али не и у ординацијама.

-Не идем доктору, нити пијем иједан лек, само имам моју терапију 365 дана у години. Кафену кашчицу полена разблажим у млакој води или чају, засладим са кашичицом меда и десет капи прополиса. Људи се уверавају полако у ефикасност овог рецепта, цела фамилија је почела да се служи овим рецептом. Кад одеш, па контролишеш крвну слику, имунитет, видиш да је увек одличан. Сад ми је 91. година, притисак нормалан, не пијем лекове, цео дан стојим за тезгом. Возим и даље аутомобил. Најстарији сам претплатник листа „Пчелар“ у целој Србији- каже Момчило.

Фото: Глас Подриња, Плакета Општине Богатић за привредни развој нашег краја


Своје знање и умеће времешни пчелар радо преноси млађим генерацијама, а и сам од њих много научи, тако да се уложено време и посвећеност увек враћају.

Лекције живота
-Све што сам научио и што знам у пчеларству пренео сам на младе. Док се остали пчелари уздржавају, смешкају на постављена питања без конкретних одговора, ја све кажем и објасним. Многе сам подучавао и по томе ме знају у Мачви. Сад и ја много учим од младих, они гледају на Фејсбуку, интернету, виде шта се ради на Новом Зеланду, у Америци, Европи, шта има ново и преносе мени то знање. Онда ја то применим, видим да је боље, нарочито у производњи и гајењу матица, ројева. Човек се учи док је жив и опет оде са овог света не знајући све- објашњава познати становник Клења.

Пре двадесетак година први је у Мачви почео да продаје пакетне ројеве. Добио је, каже, ни сам не зна колико признања, а најдраже му је оно за заслужног пчелара Србије.

-Пчеле су вредније до људи. Кад бисмо се ми на њих угледали, какав би нам само систем био. Оне раде по принципу- сви за једног, један за све. Код нас људи није баш тако, свако гледа себе- сматра он.
Ипак, у једном су Мачвани сложни, а то је да је овогодишње признање Општине Богатић међу истакнутим појединцима заслужено припало и њему.

-Увек ми значи признање, добио сам још два раније. Како чујем од људи, задовољни су што сам међу одабранима, јер знају да сам најстарији у овом послу, колико сам дао матица, ројева, као и да сам саветник за пчеларство у општини. Волим да помогнем сваком ко жели да се бави оним што ја знам- истиче.

Тајна здравог живота крије се у малим, једноставним и важним правилима.

-Људима поручујем да не пуше, не једу много, да воле оно што раде, нарочито ако је то пчеларство. То је начин да себе доведеш у неки ред, да сузбијеш бес, не осећаш љутњу, ниси гневан ни на шта. Пчелама се увек опрашта. Кад год ме убоду, од једне до 20- 30 можда, зависи шта и кад се ради, никад се нисам љутио на њих, него сам на себе, шта ми је то требало. Ако виде сат раније да ће невреме да дође и сјате се, ври на улазу у пчелињак, прекорим себе зашто нисам то прекинуо, него сам хтео да по сваку цену постављам рамове, сатне основе, иако није време за то. Значи, ја сам крив- закључује Лацковић и додаје да пчеле немају толеранцију према неадекватном понашању.

-Са њима морате полако, фино, не дрско, не изговарајући псовке, не неким суровим понашањем. Оне то не трпе. Хоће мир, полако да се са њима ради, да им прилазиш лепо и да знаш у које време- појашњава.
Тако су му још једну лекцију дале пчеле, ону о стрпљењу и поштовању туђег времена и личног простора. Важну, које би људи с времена на време требали да се сете и усвоје је у односима са другима.
Д. Димитријевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa