Пронашли смо добар бенд

Школска библиотека, подне, пет младих људи вежба акорде добро познате песме Нових фосила „Како је добро...“ и, заиста, добро је видети ентузијазам и енергију коју Кристина, Матеја, Александар, Растко и Урош стварају нотама. Иза њих је 12 месеци напорног рада, дружења, добре музике и наступ на Тргу у Шапцу. Прво јавно појављивање имали су на отварању реновиране библиотеке у школи, а затим су на бину стали „раме уз раме“ са познатим рок бендом Неверне бебе.

-Наступ са Невереним бебама био је одличан, мислим да смо показали да су се труд и вежбање исплатили. Нисам имала трему, јер када сам на бини не размишљам о томе, пустим да ме понесе музика и уживам. Док певам осећам се сигурно, срећно - каже вокал Кристина.

Бенд Стручне хемијске и текстилне школе настао је пре годину дана, а идеја је потекла од професора
српског језика и књижевности Бошка Живановића.

-У време короне, када нисмо имали излете, екскурзије, настава је била прилагођена околностима и дошао сам на идеју да бар нешто покренемо и померимо се из места у ком стојимо ево већ две године - рекао је професор Живановић о обрисима музичког састава.

-Верујем да свако има таленат који треба да открије. Имали смо срећу да у школу похађају деца надарена за музику. Посебно драгоцено је што су млади имали жељу да буду део бенда -додаје Живановић напомињући да је специфичност и у томе што је бенд настао у Хемијској школи, те да су били изненађење за све.

Бирамо музику коју ће свирати и на тај начин промовишемо праве вредности

-Дружење, зближавање и повезивање је у основи, али се и озбиљно бавимо музиком. Трудимо се да хармонију доведемо до савршенства уз стручне савете и менторство колеге Милана. Бирамо музику коју ће свирати и на тај начин промовишемо праве вредности. Музика која траје деценијама је оно што треба промовисати и поставити као пример.

-Чуо сам од друга да постоји школски бенд, те сам дошао на пробу и тако је све почело. Морам да признам да сам имао благу трему, све је било ново и непознато, али с временом је све дошло на своје. На чланове бенда гледам као на своју другу породицу. Поносан сам на причу коју градимо. Свирка са Неверним бебама је била нешто што ћу заувек памтити. Вредно смо радили годину дана и верујем да смо тада показали шта знамо, а време је пред нама - рекао је бубњар Матеја.

Живановић верује да просветни радници својим примером и педагошким радом могу да буду узори, ментори и потпора младима.

-Важно је да се младима пружи прилика, подршка, усмерење у времену „треша“, да се афирмативно, мотивационо утиче на њих. Желимо да другима будемо инспирација, пример како добре и позитивне ствари могу да настану уз мало добре воље. Драго ми је што нам се јављају деца која желе да буду део бенда и што ученици долазе да подрже своје другове. Пробе су увек посећене. Музика је одличан покретач и инспирација - појашњава професор.

-Морам да признам да ми је била велика част када су ме позвали да се прикључим бенду. То је био посебан изазов за мене, јер сам раније свирао хармонику. Месец дана ми је требало да један инструмент заменим другим. Током проба сам напредовао, као и целокупан бенд. Када се осврнем на почетак, нисам ни сањао да ћу бити ту где сада јесам. Наравно, најупечатљивији тренутак је наступ са Неверним бебама, не само зато што су велики бенд, већ што су и велики људи. Моменат на сцени са гитаром и тај наступ носи посебну емоцију коју је тешко описати - додаје гитариста Александар.

Сматра да је тајни рецепт сваког доброг педагога ослушкивање ученика.

-Слушајући музику привукао ме је звук бас гитаре у песмама. Пожелео сам да свирам баш њу, јер ми је била изазов. Волим да ширим своје видике, знања и изазове, те сам се тако одлучио за овај инструмент. Веома сам задовољан бендом, оним што смо постигли, колико смо напредовали. Наш наступ на Тргу оценио бих као одличан, јер нам је то био први велики наступ - појашњава бас гитариста Урош.

-Треба их ослушкивати, веровати у њих, чак и када сами не верују у себе. Савет који бих могао да сам колегама је да прво будемо људи, затим педагози, па тек тада професори који преносе знање. Увек и у свему треба бити човек, посебно у времену измењених система вредности. То подразумева посматрање ученика као младих људи, са поштовањем. Они то знају да цене на прави начин.
Професор музичкe уметности Милан Пантић задужен је да бенд функционише као музичка целина. Поносан је на ученике и њихов ентузијазам, јер како каже, „жеља да усаврше своје знања и вештине је веома подстицајна за све“.

Бенд са Неверним бебама на сцени (Фото: Глас Подриња)

-Мој потврдан подговор на питање да ли сам свирао неки инструмент ме је квалификовао за бенд. Завршио сам основну музичку школу, одсек клавир, и музика ми није страна. Посебан изазов је пренети клавијатуру на пробу, свирку. Наступ са Неверним бебама је носио велику тежину за мене. Никада пре тога нисам наступао пред толиким бројем људи и у мислима ми је било да не погрешим неки акорд, те је мала доза треме била присутна. Све је прошло савршено. Веома сам срећан због тога. Били смо одлични, а то је зато што нисмо само колеге из бенда, већ и пријатељи - истиче клавијатуриста Растко.

- Ту сам да будем подршка и коригујем их у неким сегментима. Верујем да је заједнички рад резултирао наступом са Неверним бебама, што није мала ствар. Из дана у дан све више напредују, спремамо нове песме. У плану је проширење бенда, а то је резултат интересовања ученика. Одлично функционишемо као тим. Вредно радимо, али се и дружимо.