Неправедно запостављена и скривена историја тамнавског краја

Недавно је, у оквиру манифестације Фестивал зимнице, одржана свечана промоција књиге “Мисија Халјард у Свилеуви”, аутора Зорана А.Живановића, археолога и вишег кустоса у Завичајном музеју у Коцељеви. Ова публикација реализована је у сарадњи коцељевачке општине и Министарства културе и информисања Републике Србије а поводом 75. годишњице Мисије Халјард у нашој земљи.

Промоцији су присуствовали глумац, редитељ, сценариста и аутор филма “Хероји Халјарда” и серије “Ваздушни мост” Радош Бајић, војни пилот и командант Српског ратног ваздухопловства и ПВО, генерал у пензији Драган Катанић, и народни посланик и председник СО Коцељева Верољуб Матић.

Поред чињеница које су познатe широј јавности, књига открива и оне непознате или мање познате историјске догађаје које су везане за учешће становника тамнавског краја у мисији спашавања савезничких пилота током Другог светског рата. Њихова улога је, рекло би се, неправедно запостављена, скривана, прећутана, па и силом потискивана из колективног сећања једног народа.
Како се наводи у овој обимној публикацији аутор дела је још почетком деведесетих година прошлог века дошао до аутентичних податка о једној ратној четничкој операцији у тамнавском крају која је реализована у септембру месецу 1944.године а у којој су спашени и евакуисани амерички и савезнички авијатичари, оборени над Србијом од стране Немаца.

Наиме, операција евакуације оборених авијатичара са импровизованих четничких аеродрома почела је почетком 1944.године, најпре у селу Прањани код Чачка, да би потом, током јесени била настављена са импровизованог аеродрома у Свилеуви код Коцељеве, одакле је касније била дислоцирана у Босну.

-О делу операције “Ваздушни мост” који је реализован у тамнавском крају, тј.у селу Свилеува код Коцељеве није било, нити још увек има било каквих података у званичној српској историографској литератури, нити се о томе смело причати све до пада комунизма у Србији током последње деценије 20. века. Победници су скројили своју једнострану историју која, нажалост, још увек траје. Због тога ова студија представља прилог, само и искључиво, независној историјској истини која се догодила у тамнавском крају током јесени 1944.године, свиђало се то некоме или не!- наводи се у књизи.

СВЕДОЧАНСТВО О ПРОШЛИМ ВРЕМЕНИМА И ХУМАНИМ ЉУДИМА
Са аеродрома у Прањанима од краја маја до краја августа 1944-е године евакусиано је око 400 савезничких авијатичара. Међутим, због могућег напада на импровизовани аеродром на Галонића пољани у овом селу од стране надирућих партизанских јединица, генерал Дража Михаиловић са својим јединицама морао је да се повуче, па су од 15-17.септембра изградили нови импровизовани аеродром непосредно код Коцељеве, на имању и у близини куће Реље Марковића, чувеног земљопоседника из Свилеуве.

Израдња аеродрома реализована је под командом поднаредника Драгољуба Драге Ашковића из овог села. Писту за слетање и полетање авиона изградила је Прва ђачка чета Ђачког батаљона Церско-мајевачке групе четничких одреда, уз помоћ 80 омладинаца из Свилеуве. Са тог импровизованог аеродрома у близини Коцељеве у другој половини септембра месеца 1944-е године, у два војна транспортна авиона евакуисана су 22 савезничка авијатичара, један Француз, Италијан и три члана Мисије Халијард (два америчка санитетска официра и један фотограф). Двадесетак савезничких пилота наставили су да живе своје животе захваљујући не само српским четницима, већ и тамнавским сељацима и импровизованом аеродрому у Свилеуви код Коцељеве.

Историју су писали победници и деценијама се о овом догађају у питомој тамнваској долини није знало. Ипак, захваљујући сведочењу деда Драге Ашковића, једног од главних актера, који је преминуо прошле године, јавност је сазнала о спасавању пилота у коцељевачком крају.

Према речима аутора иницијатор да се ови непознати историјски догађаји истраже и пласирају јавности, како би била исправљена неправда, био је народни посланик и председник СО Коцељева Верољуб Матић који је својевремено присуствовао изложби фотографија у Скупштини Републике Србије посвећених “Мисији Халјард” и том приликом сазнао да је и Коцељева била део ове операције.

-Ово је наша реалност која се десила тих година и ово говори о нама, о нашем народу, о нашем простору, о човеку који је до прошле године био међу нама а који је био директни учесник тих догађаја. Тражио сам да се забележи све што је могуће и мислим да смо успели да забележимо доста тога како би остао траг о једној хуманој акцији спашавања људи. Ово је представљање нас какви јесмо. Наравно да су Прањани ту најважнији у укупној операцији у смислу броја спашених пилота, али је важно да се не изостави ни овај део операције везан за наш крај- рекао је Матић на свечаној промоцији и додао да је коцељевачка општина купила парцелу на којој се одиграла акција спашавања и евакуације пилота у жељи да тај простор уреди на адекватан начин.

-То треба да буде место којим ћемо обележити све оно што је ту било, што се одигравало и да то буде место које ће људи обилазити и сазнавати о овим догађајима из прошлости. Сведочење о неким временима, о људима који су били хумани и у рату, а то треба да нам буде опомена данас. Ми смо били такви и у то време. Данас смо исто такви- поручио је народни посланик и иницијатор истраживања “Мисије Халјард у Свилеуви”.