У организацији Епархије шабачке, у галерији Културног центра, протеклог петка свечано је отворена изложба Даривања Снежане Миљковић из Београда. Ово је друга самостална изложба ове уметнице. Прва је била у мају, у Амбасади Кипра у Београду под називом Искрице.
„Постојимо тринаест година на овим просторима и решавамо највиталније проблеме наших суграђана. Захваљујући нама, нико није гладан, ником кров не прокишњава, ниједно дете није остало без млека, школског прибора, екскурзије, ужине... Наша фондације се зове Хумано срце зато што је срце извор живота и симбол љубави, зато што се срцем много боље види него очима. Наша фондација остварила је изузетну сарадњу са нашом црквом која нам је уступила канцеларију за кориснике у порти Саборног храма. Такође, добили смо педесет ари плаца у Богосавцу за предах смештај за децу са посебним потребама.“ (Ружица Поповић, председница Фондације Хумано срце“)
Даривања је потпуно другачија поставка од Искрица? - Да, али их спаја духовност и живот у цркви. Мој живот кроз сусретања теме су које се појављују у обе колекције слика. Прва је била инспирисана мојим текстовима за магазин Она, у рубрици Искрице православља коју сам писала петнаест година. На основу тих текстова направила сам, уместо књиге, збирку слика, што је за многе било изненађење и што је привуко доста пажње.
Са поставке Искрица. Аутор фотографије: Душан Сандић
Уметнички дар има различите начине испољавања? - Даривања су наставак Искрица, концептуално, тематски и визуелно и немају никакву заједничку основу. Искрице су више прикази емотивних доживљаја, а Даривања су много јаче приче, свако платно говори из душе и срца. Срећна сам када видим да посетиоци препознају емоцију и траже одговоре у слици.
„Драго ми је да присуствујем предивној изложби врхунске уметнице, која је нама као граду Београду помогла у организији у вези са храмом Светог Саве, али и осталих културно-уметничких активности. Мислим да ће Снежа после ове изложбе добити статус великог уметника, не само у Шапцу, него и у Београду и Србији. Ово је леп догађај где људи могу да уживају у њеном стваралаштву.“ (Дамир Хандановић, композитор и директор ЦЕБЕФ-а)
Свака Ваша изложба до сада имала је хуманитарни карактер? - Да, неплански и ненамерно, али тако се догађало и пуно ми је срце због тога. Овај пут, део прихода намењен је деци оболелој од аутизма. Боравећи у Шапцу неколико пута у протеких месец дана, сусрела сам се са том децом у порти Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла и жеља ми је била да им помогнем колико могу. Даривања нису само материјална, него и емотивна, духовна... Време је такво да је све убрзано.
„Галерија Културног центра ове године има веома ранолик програм. По први пут Снежана Миљковић излаже у нашем простору прекрасне слике које је урадила у последњих годину дана. Мислим да је у питању уметница која ће тек пронаћи своје место на ликовном небу Србије.“ (Соња Петровић Јагић, историчарка уметности)
И охладнела је љубав многих? - Истина. И само мало фали, нека лепа реч, осмех, да би се неком променио дан. Циљ и порука ове изложбе је да даривањем, несебичном христоликом љубављу, човек постаје истински човек, откривајући правог себе и Богу и ближњима. Само оно што урадимо за друге, не очекујући награду за то, не наглашавајући свој труд и не тражећи ништа заузврат, јесте најлепши смисао живота. Онај који напредује у радости, напредује у свему. Радујмо се животу и једни другима, поручује уметница. У препуној сали галерије наступио је Хор Храма Светог Саве из Београда под диригентском палицом др Катарине Станковић.
Са поставке Искрица. Аутор фотографије: Душан Сандић
