Инфо

13. октобар 2022.13. окт 2022.
Др Слободан Берић:  Осим знања и стручности,  важна је и воља да се ради  и љубав према послу, Фото: "Глас Подриња"

Др Слободан Берић: Осим знања и стручности, важна је и воља да се ради и љубав према послу, Фото: "Глас Подриња"

Др Слободан Берић, лекар и сликар

Пола века у хуманом позиву и уметности

Усредсређена је на то да је неопходно имати добру магнетну, скенер, рендген, ултразвук, али ретко ко стави слушалице на пацијента, уради палпацију, перкусију, аускултацију, ретко ко узима личну породичну анамнезу, то кажем са позиције искуства. Треба попричати с човеком, зашто долази, који су то проблеми, па се ту онда разлучи искуствено, јер не можемо за све окривити психу, мада живимо у овом времену стресном и светом- подвлачи
Признање које је за уметност и хуманост током читавог радног века недавно добио од Општине Богатић др Слободану Берићу давно су дали његови Мачвани, будући да је цео свој професионални рад везао за то место и многима помогао. Студије медицине завршио је шест месеци пре истека апсолвентског рока и знао је од првог дана да ће свој посао много волети и радити истрајно и посвећено, а да се богатство и капитал који ће њиме стећи неће мерити новцем и некретнинама. У кући грађеној тридесетих година прошлог века, под заштитом државе, и данас дочекује пацијенте са истом посвећеношћу и пажњом као првог дана радног стажа. Окружен сликама које је више од пола века радио, а које су, поред љубави према белом мантилу, његова заоставштина потомству.

Наиме, унук Никола планира да настави његовим путем. Име и ординацију му оставља у наслеђе, остаје му само да храбро граби путем знања. Оно које му је Шабачка гимназија дала значило је др Берићу да са лакоћом положи пријемни на четири факултета- медицини, стоматологији, фармацији и архитектури, али је од првог дана знао где му је место. Можда га је зато др Предраг Тојић једном приликом описао као најаутентичнијег представника Мачве. Три месеца, по девет сати, без паузе, сликао је Вавилонску кулу, а одмах до ње је и Мачванска свадба, као и други радови настајали у тренуцима уметничког заноса.

Сладолеџија
У углу ординације стоји припремљено платно, али требаће веће за уметникову замисао.
-Мислим да ће бити мало платно за моју замисао, требаће много веће. Некада сам живео у улици без асфалта. Прашина, летње време, гуске, патке, кокошке, а ми боси идемо, па падне киша, газимо топлу воду. Не знам како је сладолеџија успевао да дође, па онда од њега добијемо куглу сладоледа за јаје. То је било за нас атракција, обично су баке крале од домаћина да нам дају. То желим- да саставим небо, земљу, њега и ту босу децу жељну сладоледа. То мора бити надреалистичка слика. Биће тај део моје улице. Сећам се тих кућа којих сад нема више. Имам ту слику у глави већ, само да седнем и да је урадим, а зваће се „Сладолеџија“- прича др Берић.


Суштина је помоћи болесном човеку
-Уписао сам факултет ‘67 године, био сам најмлађи лекар у мојој генерацији у бившој Југославији. Нашао сам се у књизи „Виђенији Мачвани“. Нисам радио за то, али ми је изузетно драго, као и због општинске награде коју сам добио. Раније сам примио и седмоавгустовску. Значи ми много, очекивао сам да се неко сети. То није нека новчана сатисфакција, већ знак захвалности људи који су на власти, има часног народа који лечим 50 година. Цео радни век сам провео у Мачви. У анкети писца Миомира Филиповића изабран сам за најбољег доктора у историји општине Богатић у 20. и 21. веку. Донео сам књигу у Дом здравља да покажем младим докторима и рекао им да раде часно и поштено, па ће можда неки други писац писати о њима- истиче др Берић.

Осим знања и стручности, важна је и воља да се ради и љубав према послу. На медицини се све учи о човеку, нема тајни. Ако их и има, све ће се већ открити, уверен је он.

Сад ми је 50. година рада у медицини, а 55. година у сликарству


-Суштина је помоћи болесном човеку, а то можемо само ако имамо знања које треба да буде баш богато. Сваке године долазе деца да питају за савет. Кажем им да медицина није тешка, не морате имати деветке и десетке, али будите уредни и активни на предавањима и вежбама. Сваком професору се могло прићи у моје време и он је био спреман да нам се посвети и објасни све што је потребно. Мој отац није био из света медицине, али је био имућнији, па сам могао да купим књигу из анатомије, коју и дан данас имам- прича.

Највећи професионални изазов је када се неко близак разболи, јер је у тим тренуцима тешко остати објективан, па видиш и оно чега нема. Осећај када знаш да некоме не можеш помоћи једнако је поражавајући, али мора да се прихвати.

Тешки тренуци
-Било је веома тешких тренутака, а најтеже ми је када дијагностикујем карцином. Онда морам да „мерим“ ту пратњу, да ли смем неком да кажем, да их заштитим од доктора лопова. Морам тако да их назовем. То су људи који ће ради своје личне користи и зараде обећавати и свашта радити, а не послати пацијента на право место ако се може помоћи. То је проблем и у Шапцу, Новом Саду, Београду поготово- наглашава и додаје да фармацеутска индустрија представља „најуноснији бизнис“.

Фото: "Глас Подриња"


-Фармацеутска индустрија са медицином чини један склоп. Кад ми дође пацијент са великом кесом лекова, а нису сви ти лекови на позитивној листи државе, ја прегледам, издвојим и кажем да му од тога три- четири лека „држе“ живот. Никад нисам рекао да остале баци. Ви сте дали ваше паре, а ви изволите, хоћете пити или не- каже др Берић.

Последње две деценије медицина је отишла у смеру који му се не допада.

-Усредсређена је на то да је неопходно имати добру магнетну, скенер, рендген, ултразвук, али ретко ко стави слушалице на пацијента, уради палпацију, перкусију, аускултацију, ретко ко узима личну породичну анамнезу, то кажем са позиције искуства. Треба попричати с човеком, зашто долази, који су то проблеми, па се ту онда разлучи искуствено, јер не можемо за све окривити психу, мада живимо у овом времену стресном и светом- подвлачи.

Сматра да се не може бити богат доктор никада. Можда ће лепо бити људима у окружењу, али свакодневица људи у белим мантилима испуњена је готово целодневним радом.

Снага у души и љубав према уметности
-Радио сам 23 године у Дому здравља. Кад је дошао мај ‘93 године, напустио сам државну и отишао у приватну праксу, јер нисам хтео да радим за пет марака. Имам породицу, двоје деце. Свеједно, никад ми се није догодило да улази болестан човек, а да питам да ли има да плати. Прво обавим преглед. Мени је битно да не направим грешку која може да кошта живота. Закључак је да није добро ни једно, ни друго. Не можеш бити богат доктор никад, па ни у Немачкој. Живеће твоја породица добро, али ти си 20 сати заузет- наводи он.

Од прве године факултета дружио се са Милићем од Мачве све до уметникове смрти 2000. године.

О Милићу од Мачве
-Милић је био харизматичан човек. Кад се дружио с нас неколико Мачвана био је сасвим обичан, а кад дође телевизија, намести његов штап и капу, ми њега не препознајемо, буде други човек. Није он нас ништа учио сликарству, само је рекао: „Ко хоће да слика, нека слика“. Од свих мачванских сликара, највише је ценио мене и кад нисам био лекар. Кад сам дипломирао, ја сам био доктор Бобан. Он је био светски тип. У 35. години, био је светски сликар, већи од Салвадора Далија- сећа се др Берић.


-Сад ми је 50. година рада у медицини, а 55. година у сликарству. Чим сам отишао на медицину знао сам да морам да је заволим и да се бавим њом и тако је било од првог дана. Била ми је љубав архитектура, али превагнуло је ово друго, зато сам вероватно сликар, то је та моја уметничка страна. Сликао сам и кад сам био студент, више од 600- 700 радова. То су моје године. Много је поклоњено, отишло, продато. Сад сам стао, то завештавам деци и унучадима. Идеја је да оснујем легат. Нема где нисам излагао. Имао сам групне изложбе с Милићем, па самосталне у Богатићу, Шапцу, Београду, Новом Саду. Члан сам Војвођанске академије наука и уметности, у Српском лекарском друштву сам две године добијао прве награде за сликарство. То ми је исто лепо признање- наводи др Берић.

Верује да га можда најбоље описују речи академског сликара Драгана Мартиновића на отварању једне изложбе: „45 година истрајати поред једне такве напорне професије као што је професија лекара је једна стварно огромна упорност и огромна моћ. Али снага његове моћи лежи у његовом унутарњем миру, у његовој природи, у његовој души. И зато он мајсторски ствари поједностави, рашчисти скоро до стилизације. Довео је до савршенства мачвански пејзаж.“

Медицина и сликарство нису неспојиви, напротив, траже исту истрајност, љубав и посвећеност, пресудну за истинско овладавање радошћу живота, вештину коју је др Берић на време стекао.
Д.Димитријевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa