“Старе игре, игре нове, детињство у коло зове, све остави, добри свете, буди дете, буди дете...”
Дечија недеља, највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечјих права одржала се под слоганом “Шта детету треба да расте до неба!?”, под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију, а препознале су је и обележиле све релевантне институције образовања и културе, социјалне и здравствене заштите. Да би деца живела у подстицајном и сигурном окружењу у коме могу да остваре максимум својих потенцијала, у атмосфери пуног поштовања дечијих права према међународним и домаћим позитивним прописима, неопходно је да сви друштвени актери раде заједно на подршци породици и родитељству, укључујући алтернативне облике, чиме се обезбеђује достојанствен живот и подстицај породици и деци која у њој одрастају.
Закотрљали смо Дечју недељу песмом „Деца су украс света“ у извођењу Миње Суботе и дечијег хора „Чаролија“ и игром „Кад си сретан“ Да бисмо расли до неба потребно је да изразимо шта је то што желимо и на шта би указали пажњу. У склопу лекције из граматике српског језика, ученици су исписивали поруке и жеље о стварима које их муче, као и оне које прижељкују, желећи да их одрасли разумеју. Направила се једна дуга, пуна радости, важних порука и њиховим питањем на крају: „А шта ви желите?“
Фото: ОШ "Мајур"
Шта нам још треба да бисмо расли до неба!? Организовали смо ликовно такмичење на тему дечје недеље, где су ученици цртежом приказали шта им је важно у одрастању. Одрасли су имали прилику да се присете, из дечије перспективе, свог детињства, да би боље разумели шта је оно што деца сматрају важним у одрастању, шта би поручили свету, родитељима... На овај начин сви заједно промовисачи смо значај међусобног разумевања, дијалога, повезивања и сталне бриге о остваривању права детета.
Радови су изложени на одељенској изложби, најуспешнији награђени књигом, а остали похваљени. „Моје је право да живим здраво“ – Уз подршку стручњака из ове области др Соње Ђерић и Весне Шиљковић Симић, медицинске сестре, разговарали смо о здравој храни и важности одржавања личне хигијене тела и зуба. Гошће су показале на моделу како се правилно перу зуби и на шта трба да обрате посебну пажњу. Свако од њих је имао прилику да на моделу проба како то изгледа. Ученици су имали прилику да сазнају и науче нешто ново, да питају шта желе, као и да обнове постојећа знања. Уследио је квиз знања, након кога су победници награђени пригодним поклонима. На крају активности, гошће су поделиле дипломице са жељом за сјајан и блистав осмех у будућности.
Боље сутра настаје само онда кад ослушкујемо наше најмлађе, па због тога морамо да се уздигнемо на ниво детета и ослушкујемо шта је то што је потребно да дете порасте до неба. Потребно је да истражује, ослушкује...Зато смо поново позвали СТЕМ у госте. Да ли сте икада видели кукурузни плес? Не? Сода бикарбона реагује са сирћетом, стварајући милионе малих мехурића. Ови мехурићи обавијају кукуруз, узрокујући његово подизање. Када стигну на површину, мехурићи пуцају, због чега кукуруз испада. Када дође до дна, ствара се више мехурића и процес почиње изнова, а циклус се понавља неколико минута.
Да закључимо шта детету треба да расте до неба!? „Љубав да га окружује. Радост да га милује. Игра, да у игри ужива. Сан да у сну снива, Сунце да га греје Задовољство да се смеје. Машта да полети, До неба, кад се сети. Поштовање личности детета. Уживање у лепоти света. Знање да истражују, Подршка којој верује. Вртић по мери детета. Лепота мирисног света. Слобода у целом свету. Мир сваком детету. Ваздух, вода и храна здрава. Поштовање дечјих права.“ Чедиславка Поповић
Осим кукурузног плеса, ученици су се упознали са свећом која „пије“ воду и звездом која расте за мање од једног минута. Сваки оглед записан је и илустрован у свескама, да би касније могли да понове и науче браћу, сестре, па и родитеље. Игра није само забава, игра је за децу важан и сложен процес развоја, где кроз њима забавне и подстичуће активности деца уче како да решавају проблеме, усавршавају фину моторику, да сарађују са другима или да самостално стварају и још много тога. „Кад утихне игра, све остало губи боју. Мислим да онај ко престане да се игра, било да ради као председник државе или шумар приправник, има велики проблем.“ Урош Петровић
Дечју недељу привели смо крају путовањем до смарагдне земље, земље у којој још увек живе виле и вилењљци – Ирској. Путем презентације сазнали смо основне информације о овој лепој земљи, а затим се упознали са њиховом музиком и познатом групом Riverdance. Покушали смо мало да степујемо и закључили убрзо да треба да радимо доста на томе да би били успешни. Кренули смо у посету вилама, вилењацима и патуљцима који су нам обећали једну занимљиву игру. Понели смо им колаче од клеја и ирску чорбу на српски начин.
Након упознавања добили смо три мапе на које су уцртали путању до скривеног блага. Наш задатак је био да пронађемо минимум благо на две мапе, а ако га не пронађемо испуњавамо вилењацима једну жељу. Чули смо благо кикотање и нисмо смели ни да помислимо која је то жеља...Срећом, благо је пронађено, тако да смо наставили да се дружимо, певамо и играмо, срећни што смо дотакли делић Ирске.
