Када је рат завршен, оружје утихнуло, бар на глобалном нивоу, бокс је у Шапцу наставио живот у слободи. Остали су неки борци из окупационих дана, стигли су и нови. Клуб је понео име Подриње, поставши део Спортског друштва које је обухватало практично све постојеће спортове у послератном Шапцу.
Подриње је члан Српске лиге, фактички другог ранга у екипној категорији. Иако су се околности у држави мењале, љубав Шапчана према боксу је остала и у сваком мечу четвороцифрен број људи је долазило да бодри своје љубимце, увелико познате, цењене и вољене у граду.
Штампа већ 1948. бележи да је „после дуже паузе“ у Шапцу органиозован бокс меч у коме су се састале екипе Подриња и Пролетера из Осијека. Иако су Осијечани допутовали у Шабац као први вицешампион ХР Хрватске, поражени су 11:3. Победу су домаћину донели: Ракић, оба Костића, Поповић, Веселиновић, поражен је само Ракић, док је нерешено боксовао Лукић Рокица.
Јанчика против Ракаса
У сезони 1948/49 Подриње је део републичке лиге. У овој сезони су шабачки боксери имали запажену улогу и били најбољи у Лиги. Сав потенцијал су показали у дуелу против изузетне екипе Јединства из Новог Сада.
На Светог Николу, 19. децембра 1948. Новосађани долазе на дерби кола и очекивао се неизвестан дуел до самог краја, међутим Подринци доминирају победивши чак 13:3. У сали биоскопа „Париз“ окупило се 1.200 гледалаца. и гледало је како Лукић Рокица побеђује Фаулајтера, Нука Домић боксује нерешено против првака Војводине Стојанова, како Костић нокаутира Кутрина, потом Јовановић за само неколико секунди нокаутира Цирна, а Манџа Веселиновић обара на под Керешија. Тачку ставља Павле Јагеровић Јагер против Августима. Костић тешкаш није имао ривала. Само је Редл победио за госте Јовановића.
Душан Јанчикић и Рајко Јовановић
Прво место је Подриње заузело након победе у фебруару 1949. над великим ривалом, Динамом из Панчева које је непотпуно допутовало у Шабац, те резултат био службени, 16:0, а боксовани су пријатељски дуели и око 1.000 људи у „Паризу“ их је све испратило као да гледа првенствене окршаје.
Седам дана касније у Митровици Подриње побеђује Срем 10:6. Костић (велтер) побеђује ривала, Веселиновићу противник не сме да изађе на мегдан, Јагер нокаутира Јуришића, а тешкаш Костић побеђује без борбе, јер Тешановић одустаје од меча. Јанчика и Рокица су боксовали нерешено, док су Јанковић и Домић поражени, али уз много жалби на суђење.
Савез у ЕБФ Екипна боксерска такмичења не постоје до 1948. године, већ само појединачна, уз пријатељске дуеле екипа. У том периоду предратни професионалци боксују у аматерској конкуренцији. Када БС Југославије 1948. приступа Европској боскерској федерацији, ступа на снагу правило да нема мешања професионалца и аматера. Исте године је формирана Прва савезна лига и републичке лиге чији шампиони одлазе у квалификације за највиши ранг.
Сезону је Подриње завршило на првом месту. У двомечу квалификација против београдског Радничког елиминисано је у борби за Прву савезну лигу.
Јанчика против Ракаса
Душан Јанчикић
