др Оливера Гибарац: уколико се карцином дојке открије на време, излечење је могуће у више од 90 % случајева
СКРИНИНГ МАМОГРАФИЈА ОД 7. НОВЕМБРА У ШАБАЧКОЈ БОЛНИЦИ
Важно болест открити на време
Карцином дојке је један од најчешћих малигних тумора. Код жена се налази на првом месту, а статистике кажу да је трећи узрок смртности жена старости од 40 до 50 година. Код нас се у више од 60 одсто случајева болест открије када је већ локално узнапредовала или је метастатска, наводи др Оливера Гибарац, онколог
Скрининг мамографија у Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“ Шабац почеће да се спроводи од 7. новембра. Циљна група су жене старости од 50 до 69 година и оне ће добити позиве за прегледе на кућну адресу.
-Карцином дојке је један од најчешћих малигних тумора. Код жена се налази на првом месту, а статистике кажу да је трећи узрок смртности жена старости од 40 до 50 година, одмах иза церебрално васкуларних обољења и исхемијске болести срца. Према подацима из 2020. године у нашој земљи од ове болести оболело је 4.000 пацијената, а умрло је 1.800. Због тога је веома важно спроводити превентивне мере за рано откривање и започињање раног лечења карцинома дојке, истиче др Оливера Гибарац, онколог.
Од Нове године имамо одобрене и имунотерапије преко Републичког фонда здравственог осигурања и то представља савремени вид лечења
Наша саговорница наводи да превентивни прегледи подразумевају самопрегледе дојке једном месечно, затим превентнивне прегледе код изабраног лекара или гинеколога једном у години или у две године и спровођење скрининг мамографије.
-Мамографија представља златни стандард за рано откривање рака дојке. Скрининг мамографије у нашој земљи се раде уназад десетак година. Наша установа је и током ковид епидемија имала у свом дворишту скринигн мамограф на ком је, током три месеца рада, прегледано око 1.500 жена, а код њих три је откривен рани карцином дојке, наводи др Гибарац.
Важно је да се карцином дојке открије на време, када је излечење могуће у више од 90 одсто случајева. Међутим, у нашој земљи ово се дешава у само 20 до 30 одсто случајева.
-Код нас се у више од 60 одсто случајева болест открије када је већ локално узнапредовала или је метастатска, те је самим тим и лечење отежано. Важно је да се болест открије у што ранијем стадијуму, када се туморска промена не може напипати, односно када је тумор величине између 1 и 2 центиметра. Баш збого тога је значајна мамографија. Када се болест открије у раном стадијуму лечење је оперативно и то је најбоље. Међутим, када се болест открије касније захтева примену хемиотерапије, зрачне терапије комбиноване са хормонском... Ми од Нове године имамо одобрене и имунотерапије преко Републичког фонда здравственог осигурања и то представља савремени вид лечења, каже др Гибарац. Вероватно свака жена која оболи од карцинома дојке, поред суочавања са болешћу, има пред собом и питање могућег естетског проблема. Ипак, овај проблем је решив и не би требало да брине пацијенткиње.
Лечење у сарадњи са Институтом за онкологију -Операције карцинома дојке раде се у Шапцу, на одељењу хирургије, само се оно што је компликованије оперише се у Београду. Током ковид епидемије служба онкологије је радила нормално. Лечење се обављало свакодневно, као и конзилијарни прегледи. Конзилијарни прегледи се одржавају једном месечно, у договору са Институтом за онокологију и радиологију и сво лечење и одређивање терапије врши се на основу одлуке конзилијума, каже др Оливера Гибарац.
-Сада је тренд да се раде поштедне операције, односно да се не ради комплетна мастектомија (одстрањивање целе дојке), него операција само једног дела. Уколико мора да се ради радикална мастектомија онда је пацијенткињама омогућена уградња протезе бесплатно, наводи др Гибарац.
Не зна се тачан узрок за настанак малигних болести. Постоје фактори на које се не може утицати, али и оне који се могу променити како би квалитет живота био бољи, па самим тим и шансе за обољевање.
Према подацима из 2020. године у нашој земљи од ове болести оболело је 4.000 пацијената, а умрло је 1.800
-Карцином дојке је мултифакторијална болест. Важна је улога наследних фактора. Генетска предиспозиција има 10 до 15 одсто удела. Поред тога ту су и фактори спољашње средине, исхрана, начин живота, употреба одређених лекова, изложеност зрачењу, каже др Гибарац и апелује на све жене које добију позив за скрининг да се одазову на њега, како би у случају постојања малигних промена она биле откривене на време.
