Фестивал завршен, енергија траје

Човек је биће игре, homo ludens, волео је ту изреку Беџи, а анаграме је доживљавао као игру за сва доба. Од првог сусрета са Фишом говорио је о лепоти размештања слогова и на концу је и Фиш схватио како су и његов надимак и име којим се Беџи представио заправо анаграми. Блуз и џез, односно ШИФ - Шабачки интернационални фестивал.

Људи су полако излазили из занатског дома, није довољно реско освежавао ваздух у позном октобру. Кроз видно поље старих пријатеља прошао је човек добро познат.

-Чуо си Стеву, е зато је један од малобројних који може не само да учи, него и подучава друге у Индијани - рече Беџи док је Стеван Јовић напредовао у правцу дома.

Фото: "Глас Подриња"

-Он је наш човек, геније, маестро. Нисмо се померили из седишта, а одведе нас од Македоније, преко истока Србије, Италије, Француске до Кубе и Аргентине. Ко уме да визуализије ствари, прошетао је планетом свим чулима. Има довољно ауторских дела, али их комбинује с другима - говорио је домаћин.

-Да није било узора, не би било ни њега, уметник не заборавља оне због којих је постао то што јесте и како најбоље уме, уметношћу, одаје им почаст. Десет композиција је свирао, аутора из пет држава, а не заборави да је сваки од њих стварао под различитим утицајима, тако да су десетине култура стале у један сат. То је снага наше музике Фиш мој брате - имао је свој поглед Беџи.

Фото: "Глас Подриња"

Из витрине крај улаза уклањали су најавни постер Фестивала, први од два, а Фиш и Беџи су још једном, као да не знају напамет гледали имена извођача.

-На југу тврде да је трио најбоља форма џез бенда, а онда секстет може бити два пута бољи - смејао се Беџи заједно са Фишом - шалу на страну, али су ме Марковић - Илић разбили и натерали на размишљање. Свако одсвирао по један соло, а заједно као да слушам десетине усаглашених инструмената, фантазија – рекао је Беџи.

Фото: "Глас Подриња"

-Мајстори су то, не може другачије када се споји велики таленат и посвећен рад. Тек смо се упознали и сигурно ћу их опет звати. Видео си и оне легенде из Словеније, уникатни су до краја – својим речима је Фиш потврђивао став пријатеља.

Када су први пут упознали Фиша и Беџија деловали су као пародија и помало неозбиљно. Памтио је и З. Луз добро тај сусрет.

Фото: "Глас Подриња"

-Када год их видим чине се као скупљени и талентовани, ни лењи момци, а онда... човече, видиш како заиста човек свира иза леђа, на једној нози, на леђима, слушам бубњара и изгубим се у дилеми да ли сам у Шапцу или својој постојбини - збори Беџи.

-Словеначки Џими Хендрикс експоријенс.

-Џими је један, једини, јединствени, али би био поносан што је узор некоме попут њих, оваквих такође има мало у овом времену. Када је почео акробације, мислио сам да ће запалити и гитару.

-Скупа је џитра пријатељу - умео је и Фиш да буде духовит.
Певушио је у наредној тишини домаћин ритам који су иза себе оставили гости из Скопља.

Фото: "Глас Подриња"

-Влатко ми је једном говорио о Максимовском, знао је шта прича. Не излази ми из главе тај ритам, подсећају ме наступом на 3JECT које сам упознао прошле године, Максимовски су искуснији додуше - говорио је Фиш.

-Опаки су пријатељу мој, како си ми говорио, има нешто јужно, моћно у њима. Увежбани су, а и како неће бити, стално наступају. Пратим све, изнова се скупљају бендови доле настају бројни и много је добрих. Чека нас много браће у тим крајевима.

-Буквално ми је требао предах после њих. Седео сам, али нисам мировао, остатак тела је пратио ритам, песму за песмом, а да тога нисам био ни свестан - зборио је домаћин.

Пера Џо их је поздравио и отишао, чекали су га Дуда и Свагер. Још су били орни после наступа.

- Фиш, они су одлични соло, имају три дуета и сада су трио, дакле тројица солиста, три сјајна дуета и један трио, е то је џез апсолут - анализирао је Беџи.

-Тако и звуче, као апсолут, перфекција звука, моћно, самоуверено, као да их први пут слушам, а толико пута сам био конзумент њихове фантастик трио комбинације - говори Фиш.

-То је позориште, акустика све прави још импозантнијим. Звук је освајао просторијију. Када слушам њих, затворим очи и нема разлике између музичке садашњости овде и давне прошлости свирања и духа блуза и џеза тамо одакле сам. Тако се победе време и простор, то је снага музике.

Последњи делови озвучења су изнети, бина је остала празна, светло у сали и холу говорило је да је крај. Све су видели и осетили пријатељи када су још једном погледали иза себе стојећи на улазном подесту.

-Брзо прође Беџи и ово је најгори период, јер треба још једном да Земља потпуно обиђе око сунца до новог сусрета - пожалио се другару Фиш.

Од првог тренутка је Фиш прихватио надимке као своје и иако су знали имена, држали су се њих, то је било тако џез.

-Фиш пријатељу, завршен је Фестивал, блуз и џез немају краја, сећаш се правила When you feeling blue, take a blues, when you are jezzy play a jazz .

Беџи није волео када се све сведе само на музику. Музички стил је начин живота, увек је подсећао на то крајем годишњег сусрета са Фишом.

-Џез и блуз су принципи, свирај, слушај, али пре свега сваки дан живи тако. Бити креативан, отворен, тражити себе у тренутку и издвојити га као посебан, учинити га јединственим, то је џез. Ко уме свира, ко жели слуша, а најслободнији живе. Брзо ће октобар - поновио је 22. пут у 22 године гост.

- Увек знаш шта да кажеш Беџи - одговорио је Фиш.

Вече је било мирно, сви су отишли кући, пешачка зона се испразнила субота је остављала простор за недељу. Фиш одлази, као и Беџи, само на различите стране, но пре тога два сакса су имала задатак....

Ветар је поново дувао, у октобарском ритму, пристиглом из друге димензије.