Инфо

10. новембар 2022.10. нов 2022.
Аца Вечериновић,   један од пионира  шабачког бокса.  Славко Синђелић (иза)

Аца Вечериновић, један од пионира шабачког бокса. Славко Синђелић (иза)

У РИНГУ ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Златна рукавица са печатом ЈНА

Служење војног рока у Југословенској народној армији (ЈНА) било је обавеза сваког војно способног мушкарца на територији целе Југославије током свих година њеног трајања. На самом почетку „армијско“ је трајало три године, а коме је додељен род морнарице и пуних пет. Након завршене обуке остајало је много слободног времена које су војници испуњавали на различите начине. Спорт је био један од њих, а бокс посебно негована вештина. Најуспешније године београдског „Партизана“ биле су оне у којој је тим формиран из припадника ЈНА. Овај клуб је организовао и тренере, увек спремне да афирмишу бокс и пронађу велике таленте. Харали су црно-бели Југославијом, а прву екипу су чинили боксери из Армије (Јозић, Галић, Павлић).

Свеармијски боксерски шампионати били су изузетно квалитетни, али и захтевни. Значај им је давао и Боксерски савез Југославије. Онај ко освоји титулу шампиона имао је право наступа на финалном надметању Појединачног првенства Југославије заједно са републичким шампионима и најбољим боксерима Београда. Неки од такмичара су војни рок започели као боксери, други су прве кораке у племенитој вештини направили током одслужења у ЈНА, а из армије су стигли и врхунски боксери, каснији репрезентативци: Редли, Тома Хладни, Милојевић, Бартуловић...

Миле Ракин у опреми репрезентације Србије


Шабачки бокс је афирмисан и кроз армијска такмичења, а град је изнедрио два шампиона и једног свеармисјког вицешампиона Југославије. Први велики успех остварио је Рајко Јовановић Рајкић, боксер шабачког клуба који је 1948. године овенчан титулом свеармијског шампиона у лакој категорији. Две године касније на трон се попео Миле Ракин. Такође боксер шабачког Подриња, касније Мачве, наступао је у велтер категорији. Треће значајно боксерско постигнуће шабачких војника дело је Павла Јагеровића, односно Паје Јагера. Он је био на корак од титуле у средњој категорији, међутим у финалу је поражен од Сендија из Суботице. Колико је било тешко доћи до завршнице и титуле сведочи податак да је до места у финалу Јагер морао да победи девет ривала, а поражен је тек у десетом мечу.

Успеси у армији шабачке боксере су учинили још познатијим у целој држави, те су миљеници Шапчана имали симпатије љубитеља бокса читаве „Југе“. Шта се догодило касније, када су раздужили униформе...

Рајко Јовановић је значајно име шабачког бокса, али и важна личност у историји бокса у Осијеку. Наступао је за Мачву, а потом је прешао у Осијек где је најпре наступао као такмичар, а потом остао да ради као тренер са надама славонског ринга. Изнедрио је плејаду одличних боксера из овог града.
Миле Ракин је боксовао за Мачву у другој лиги, а потом га ангажује прволигаш, панчевачки Динамо. Један од најквалитетнијих клубова Југославије се у значајној мери ослањао на Ракиног, а он је постао и репрезентативац Србије.

Павле Јагеровић је каријеру започео у Шапцу и ту је и завршио почетком шестедесетих година. Остао је упамћен као боксер снажног ударца, нокаутер, а у каријери је имао више од стотину победа нокаутом.
Од самог почетка ЈНА бокс је негован, а Свеармијска првенства су била важна и популарна, међутим није ово такмичење дочекало крај шесте деценије прошлог века. Многима од војника који су претрпели нокаут констатовано је умањење радне способности, због чега је војска морала да плаћа одштету. У једном тренутку су издаци постали превелики и донета је одлука да се Свеармијска надметања прекину као превише ризична и на концу неисплатива.
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa