Узбуђење стваралачког процеса

Младом новосадском аутору, рођеном у Бачкој Тополи Бојану Кривокапићу додељена је плакета намењена победнику конкурса за најбољу необјављену приповетку „Лаза Лазаревић“. Дело „У оцу се скупља вода“ изабрано је међу 75 радова пристиглих на конкурс шабачког Културног центра који је ове године доживео 29. издање. Трочлани жири: проф. др Владислава Гордић Петковић, др Милица Вучковић и мр Катарина Јанковић Поповић једногласно је изабрао приповетку Бојана Кривокапића као најбољу.
„У питању је потресно сведочанство „са севера равнице“ о родитељима који су отишли пре времена, и у чијим животима су се рефлектовале све болести савремене историје и све историје савремених болести.“, наводи се, између осталог у обазложењу жирија које је прочитано на самој свечаности доделе где је лауреату плакету уручио директор Културног центра Урош Лукић.

Идеја је извор који садржи креативну енергију, а потом, попут реке из ње потеку речи и реченице творећи одговарајућу књижевну форму. Аутор следи тај ток, све делове метафорчног речног корита трудећи се да на ушћу има артикулисану, обликовану целину. Ушће је некада близу, некада нешто даље и на самом почетку није познато шта ће пронаћи пут до обликоване целине. На почетку стварања награђеног дела ни сам аутор није знао у коју прозну форму ће се оно искристалисати.

Дело комуницира са конзументом и феноменално је што људи причу разумеју на различите начине. Сваки доживљај који сам чуо је другачији од мог и сваки је тачан. Изазивајући став код људи приповетка показује да је жива, да има снагу покретања мисли, асоцијативног тока

-У почетку није јасно да ли ће бити краћа прича, приповетка или ће се развијати у правцу романа. Пратим куда ме текст води, препознајући правац кретања и када спознам форму у коју се обликује садржај, онда њу следим. Не размишљам о дужини, жанру, већ ми је важно да пишем у складу са личним сензибилитетом и да ми је текст у настајању узбудљив. Не пишем по наредби, већ из задовољства и узбуђења које тај процес носи – истиче књижевник на почетку разговора за „Глас Подриња“.
Традиција награде „Лаза Лазаревић“, услови конкурса где је аутор анониман и тренутак у коме је конкурс објављен учинили су га одличним тестом за приповетку „У оцу се скупља вода“.

-Имао сам идеју прозне форме. Почео сам да пишем без идеје о учешћу на овом или неком другом конкурсу. Убрзо сам видео да идеја превазилази ниво кратке приче, те да је ближа форми приповетке или нечему дужем. Када сам заокружио целину појавио се анонимни конкурс и одлучио сам да на тај начин проверим какав утисак „У оцу се скупља вода“ оставља на читаоце. Прича ми је изузетно драга, ликови су ми драги и зато ми и признање за њу много значи. Враћам се још увек тексту, преиспитујем га и даље, да га распијуме на различите начин и свакако да са наградом приповетка није завршила своје битисање.

фото: културни центар фб

Награђено дело добило је још једну форму, кратки филм инспирисан причом Бојана Кривокапића. Приказивање на свечаности доделе било је светска премијера и прво гледање и за самог аутора.

-Нисам могао ни да замислим како ће редитељ видети те ликове, осетити мотиве, препознати тоналитет, емоцију и када сам погледао видео сам још један нови вид комуникације и то је одлично. Надам се да ће и овај филм, као и проза имати свој живот пред гледаоцима, односно читаоцима.

Само неколико минута разговора читалаца са писцем беше довољно да се развије полемика о карактеру наратора, профилу ликова, општем духу прозе. Гледишта су заузимала потпуно различите, неретко и дијаметрално супротне положаје. Најважније је да не постоји тачно или погрешно схватање.

-Дело комуницира са конзументом и феноменално је што људи причу разумеју на различите начине. Сваки доживљај који сам чуо је другачији од мог и сваки је тачан. Изазивајући став код људи приповетка показује да је жива, да има снагу покретања мисли, асоцијативног тока и врло сам срећан због тога. Свако уметничко дело, без обзира на форму, суштину има уколико изазове реакцију конзумента, то је суштина.

Порив за писањем је суштина због које млади књижевник и како сам каже ветеран књижевних конкурса ствара. Дело настаје по зову идеје, инспирације и само себи је циљ, док су конкурси прилика да се оно представи некој јавности, да га сагледа још неки пар очију у жељи да изазове реакцију.

-Немам пројектно-плански однос према конкурсима, већ пишући желим да створим текст са којим се ја осећам добро. Уколико имам нешто занимљиво, што желим да дам у свет, јавим се на конкурс. Некада будем међу лауретима, некада у ужем избору, некада не прођем, али је то све секундарно у односу на стваралачки процес. Било је књижевних конкурса где су услови били изазов. Lapis histrie у Истри увек има оквирну тему конкурса. Када је била solidarite пожелео сам да се окушам. Хтео сам да видим умем ли ја да пишем такав вид прозе и уследила је награда.