Важно је пријавити дигитално насиље

У Основној школи „Ната Јеличић“ едукатори Националног контакт центра одржали су прошле среде интерактивна предавања за ученике петог и шестог разреда и родитеље на тему „Безбедност деце на интернету“. Након Јевремове и Јанкове школе, трећи пут су у Шапцу са истим циљем- да шестогодишње знање и искуство искористе и упуте у безбедно коришћење дигиталних технологија и платформу „Паметно и безбедно“.

Потребне строже казне
Како је истакла Бековићева, веома је тешко да полиција у оперативном смислу сазна ко се крије иза лажног профила.
-Када то ради неко ко је хакерски вешт, онда он мења IP адресе на сваких десет секунди и јако је тешко установити ко је. С друге стране, ако то ради дете које има до 14 година, оно није ни кривично одговорно. То је такође један од проблема и мислим да решење можда лежи у строжим казнама када су у питању оваква дела и да се уведу и нова кривична дела која се тичу дигиталног насиља- нагласила је она.

Највише случајева вршњачког насиља и педофилије
-Поред едукација, наша примарна активност је пријем пријава бесплатним позивом на број телефона 19833. Наставници, родитељи и деца могу да позову овај број, да пријаве узнемиравање на интернету, претње, уцене, злоупотребу фотографија, контакт од стране педофила, дечју порнографију. Ми смо посебном апликацијом повезани са полицијом и тужилаштвом, Центром за социјални рад, домовима здравља и Министарством просвете и у зависности од тога о чему се ради њима шаљемо формирани предмет. Деца су јако вешта на интернету, будући да је то њима доминантан начин комуникације, али нису свесни опасности и ризика на друштвеним мрежама. Родитељима је у том смислу потребна едукација, како би их контролисали и надзирали, јер не знају шта деца раде на интернету, које садржаје посећују, с ким се дописују, зашто воле да прате неког јутјубера или инфлуенсера. Ту смо да пружимо информације, дамо савете, упутимо их, дамо техничку подршку како безбедно користити дигиталне технологије- објаснила је Емина Бековић из Националног контакт центра за безбедност деце на интернету при Министарству информисања и телекомуникација и додала да родитељи нису довољно едуковани кад и у ком периоду треба детету дозволити да има мобилни телефон и лаптоп.

За шест година бележе 36 хиљада позива, а већина пријава добије судски епилог.

Фото: Глас Подриња

-Неки су били и предмет саветодавне природе, већину смо упућивали полицији. Највише је било случајева вршњачког насиља и педофилије, односно уцена и претњи. Већина позива долази од родитеља, бака и дека, а најмање од деце, њих желимо да сензибилишемо и охрабримо да пријаве. Нажалост, често родитељи последњи сазнају- подвукла је она.

Након пријављивања, случај прелази у руке полиције и тужилаштва, али тад је штета већ начињена.

Вређање које започне на интернету се пренесе у школу
-Зато морамо превентивно деловати, да научимо и децу и родитеље која су то правила понашања, да никада нема остављања негативних коментара, говора мржње, вређања. То што се неко крије иза неког профила и што интернет даје дозу анонимности, не сме злоупотребљавати да би неког кињио, вређао, исмејавао. Деца мисле да је то све шала, међутим, родитељ је ту да укаже да не смемо да ценимо да ли је нешто за неког шала, а за неког није- нагласила је Бековићева.

Психолог у школи и координатор тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања Слободанка Алексић навела је да је информисање први корак у подизању свесности о томе колико је дигитално насиље присутно, те да највећу добит од радионице виде у могућности да родитељи схвате да нису немоћни, да могу своје искуство да употребе да са децом разговарају о опаностима на интернету.

Жртва није крива
Најчешће су ситуације снимања без одобрења, дељење и постављање на друштвеним мреже и слично. У Натиној школи се бележи помак у погледу пријављивања и нећутања када се насиље догоди управо због тога што се о томе отворено говори.
-Родитељи пријављују, пријављују и деца. Мислим да код нас у школи постоји врло отворен однос и ми се интензивно тиме бавимо, континуирано, јер то је наша реалност. Ту треба много разговора, способност и жеља, стрпљење да саслушамо ученика. Први корак је веома важан, да кад разговарамо са неким ко је жртва дигиталног насиља водимо рачуна, користимо језик ненасилне комуникације, имамо стрпљења и никад не вреднујемо да је жртва можда урадила нешто погрешно, јер она не треба да добије поруку да је крива зато што се понашала на одређен начин- истакла је Алексићева.

-Ученици путем интерактивног предавања износе своја искуства, а свакодневно се дешава да неко слика и поставља слике без одобрења на друштвене мреже, вибер групе. Вређање које започне на интернету се пренесе у школу. Често тај ко започиње, односно шаље увреде и разне приче путем којих понижава другу особу, остане анониман, с обзиром на то којом се брзином то шири, а то практично значи да су ране на души веће од ове врсте насиља. Радује нас што су и родитељи добили информације, јер је њихова дигитална писменост на нижем нивоу него њихове деце. Предност коју они имају је искуство и њихов васпитни удео, тако да је веома важно да граде квалитетан, комплетан однос поверења са својом децом, да им пријаве кад трпе дигитално или било које друго насиље- подвукла је Алексићева и додала да је важно да се реагује по пријави детета.

Постоји правилник о протоколу поступања у тим случајевима, који обухвата и дигитално насиље. Са жртвама се ради оперативни план заштите који укључује подршку педагога, психолога, сарадњу с родитељима, рад на нивоу одељенске заједнице. Ради се и са починиоцима насиља по тачно утврђеној процедури кроз појачан васпитни рад како би добили адекватну подршку и престали да се понашају на тај начин. Законска процедура је јасно дефинисана у свим могућим случајевима.

Не смемо да процењујемо да ли је нешто за неког шала или није, нити да објављујемо било чије снимке на интернет, јер је то кривично дело, поручили су из Националног контакт центра.