Инфо

29. децембар 2011.29. дец 2011.
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА „ЗОРКА“

Време неумитно пролази. Фотографије остају неми сведоци догађаја. Старе постају још старије, а „нове“ заузимају њихово место. Чувари неповратне историје града која је остала у сећању и Драгутина Драгана Петровића за кога је „од оног времена јуче“ заправо протекло тридесет година.
„Било је то седамдесетих година прошлог века када сам упознао чика Машу, Маринка Ђорђевића, пензионера, рођеног 1902. године. Радио је у фабрици „Зорка“ још у време њене изградње 1937. године. Тих година темпо мога живота и рада био је далеко спорији. Током године обилазио сам најстарије Шапчане, прегледао њихове породичне фото албуме, преснимавао фотографије из њих, а са портабл магнетофоном снимао интересантне податке из прошлости Шапца који су ми они несебично давали.
Једном таквом приликом причао ми је Маринко Ђорђевић о животу у Шапцу сећајући се електричног осветљења у граду далеке 1907/08. године. Тада је као дечак сакупљао истрошене графитне штапиће које је електричар из централе, мајстор Киш, мењао на уличним светиљкама званим богл лампе. У то време из електричне централе на Баиру добијана је једносмерна струја од 110 волти. Само на већим уличним раскрсницама у граду, између стубова, висиле су лучне лампе које су давале веома јако светло, док су се у ретко осветљеним кућама користиле сијалице сличне данашњим. Присећао се Маша кафана на Баиру. Народне гостионице где је Илија Живоиновић приказивао филмове, кафана „Јелен“ и „Ајдук Вељко“ где су се сакупљали шабачки музиканти, а на улазу у хотел „Европа“ до Жировног венца, стајао је униформисани портир на вратима. Прва пошта у Шапцу била је у Поцерској улици, данас Масарикова, у кући адвоката Драже. Касније у истој у кући Чеде Гајића преко пута цркве, а после рата у хотелу „Зелени венац“.
Маринко Ђорђевић говорио је неколико језика. Како он рече три године лутао је по Африци. Новинар и хроничар. Са фотоапаратом пратио изградњу фабрике „Зорка“ забележивши њено ницање, а ја њен развој и нажалост њено распадање. Успео је Маша да од Немаца у Другом светском рату сачува само два филма изградње фабрике која ми је на растанку дао, а ја сам од 1977. до 2003. године наставио да фотографишем, снимам и чувам забележено о фабрици која је подигла овај град носећи име по једној кнегињи. Била једном једна кнегиња Зорка...“

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa