Висок садржај, дуго складиштење

Од свих физиолошких промена односно болести које воде порекло из воћњака најзаступљеније су: горке пеге, удубљене пеге око лентицела и стаклавост плодова.

У појединим годинама горке пеге у складиштима односно у хладњачама могу да захвате преко 30% плодова, и на тај начин доведе у питање економску оправданост дужег чувања плодова из ових воћњака.

Физиолошка промена се испољава у облику округласти пега које могу бити различите боје, од жућкасте и зелене до црвенкасто смеђе и црне. Појава тамних пега прати и улегнуће покожице које се, као и промена боје, јавља због одумирања ћелија у ткиву меса плода и формирања плутастих структура, што има за последицу горак укус пега. На ове физиолошке промене плодова како за саму појаву тако и за превенцију најодговорнији садржај Cа у плоду. Истраживања су показала да плодове јабуке који садрже мање од 0,05% Cа, не треба складиштити, јер ће код њих појава горких пега захватити од 30-100% плодова. Плодови јабуке са садржајем Cа од 0,06-0.07% могу да се чувају само 1.5-2 месеца. Дакле са повећањем садржаја Ца у плоду расте и његова способност за чување, односно смањују се услови за појаву горких пега. Пракса је доказала да се Cа усваја преко корена и креће се ксилемским током према врху, али нема и силазне токове. Cа се не може преместати из листа у плод и то је једна од његових основних особина.Укупна количина Cа у плоду јабуке усвоји се до момента када је плод величине око 2 цм у пречнику.

Висок садржај калцијума у јабукама гарантује дуго складиштење
Новија истраживања показују да бор учествује у транспорту калцијума кроз биљку па је покретљивост калцијума у биљци условљено садржајем бора. Плодови лоцирани ближе врху имају нижи садржај калцијума него они који се налазе испод. Плодови са ниским садржајем калцијума и фосфора, и високим садржајем азота и калијума у месу плода нису препоручиви за дуже складиштење. Многи физиолошки поремећаји у складишту, као што су горке пеге и посмеђење покожице, расту током складиштења када је садржај азота у плоду већи од 500 мг/кг свеже масе а калцијума мање од 50-60 мг/кг свеже масе.
Збирни преглед фактора који делују на појаву горких пега: зависи од бујности и старости стабала (осетљивији су плодови бујних и млађих стабала), обољевају све сорте, али је интезитет обољења сортна специфичност, већа је склоност оболевања код сорти гајених на подлогама слабије бујности, интезитет зимске резидбе директно утиче на интезитет болести (што је зимска резидба јача,то је вегетативни раст у пролеће више изражен, а тиме је и већа појава горких пега, проређивање плодова до оптималног односа између лисне површине и броја плодова смањује појаву болести а јаче проређивање има за дејство образовање крупних плодова који су склони оболевању, топао период после цветања и пре бербе, као појава сушних периода утиче на јачи интезитет, интезитет обољења је испољен на земљиштима јако киселим, песковитим и просушеним, велики утицај има ђубрење са N,P, К, Cа, Mg, и B па је потребно ускладити њихов однос у земљишту. Већи садржај фосфора у плоду може да ублажи негативно деловање азота, већа количина К и Мg утиче на већи интезитет оболевања плодова, већи садржај бора смањује појаву горких пега.

Мере ради смањења појаве горких пега су различите:
Превентивно на успостављању контролисане исхране и биолошке активности земљишта, што се може остварити калцификацијом, ђубрењем органским ђубривима, одговарајућим помотехничким мерама.
Куративне мере подразумевају фолијарно прихрањивање воћака са Cа и B или потапање плодова после бербе у раствору калцијумовe соли.