Oрганско ђубриво

У јесењим месецима са опадањем листа, један део произвођача воћа прикупља лишће из воћњака и обавља спаљивање листа. Један од разлога је и тај што на листовима могу да буду присутни патогени и спаљивањем се смањује њихов утицај у наредној сезони. Међутим ово лишће може да се искористи на мног бољи начин, односно да се прикупља и од њега прави органско ђубриво КОМПОСТ. Компост је смеша органских материја (лист, уситњене гране, отпадатака од воћа, грожђа, корова без семена и других материјала органског порекла) која се добија хумификацијом. Компостирање представља биохемијски процес у коме долази до хумификације свеже органске материје и стварања материја сличних хумусу, односно микробиолошку разградњу почетног материјала у аеробним условима. Поред горе наведених органских материја, други састојак је земља (најбоље плодна баштенска), која садржи карбонате (креч). Њена улога је да упија продукте разлагања органских једињења и да спречи њихов губитак. Земља треба да буде влажна и ако не садржи карбонате треба додати креч, сатурациони муљ или неки други калцифијент.

Компосиште се прави на засењеном и заклоњном месту од ветра. Ставља се слој органских остатака (лист, отпад воћа, грожђа, поврћа...) у висини око 20-так цм. Овај слој се може посути са сатурационим муљем или млевеним калцијум карбонатом (кречом) и са мало азотног ђубрива (УРЕА), која побољшава рад микроорганизама. Преко тога се ставља слој земље око 10 цм. Потом се све понавља до висине око 1 м. Све се завршава са слојем земље или се покрива са неком фолијом. Да би се побољшао рад микроорганизама ова средина треба да буде влажна, тако да се додаје вода. После извесног времена, 2-3 месеца, компосиште се прелопата ради изједначавања његовог састава. Компост је готов за 3-6 месеци али је сигурније да се процес разлагања обавља и до годину дана. Мешање компоста може да се обави још један до два пута чиме се добија хомогенија материја органског ђубрива. Зрео компост за употребу је када је састав потпуно изједначен, односно када представља црну једноличну масу у којој се више не разликују њени поједини састојци.

Значај компоста у савременој пољопривредној произвоњи се огледа у следећем:
• Компостирањем се решава проблем отпада органског порекла.
• Компост је изузетно природно ђубриво, које је незаменљиво у органској производњи.
• Смањују се трошкови за вештачка ђубрива и хемијска средства.
• Компост спречава ерозију земљишта и побољшава физичке и хемијске особине земљишта.
• Компост замњује примену згорелог стањака, кога је све мање због смањења сточног фонда у производњи.