Фото: ОШ „Николај Велимировић“
Трибина „Време испред екрана“ - чињенице, изазови и препоруке
Баланс пресудан, одлука заједничка
Проф. др Добринка Кузмановић је нагласила је да је веома важно успоставити баланс између квалитета и количине времена испред екрана. Истраживања показују да се у Србији интернет користи више за забаву, а мање за едукацију.
У оквиру превентивног програма, у ОШ „Николај Велимировић“, у четвртак, 10. новембра, реализована је трибина за ученике, запослене и родитеље на тему „Време испред екрана“, уз подршку канцеларије ОЕБС- а у Србији. Трибину је водила проф. др Добринка Кузмановић, доценткиња на Универзитету у Београду, вишегодишња сарадница Института за психологију Филозофског факултета у Београду на већем броју међународних и домаћих истраживачких пројеката из области образовања и развоја младих.
Она је нагласила је да је веома важно успоставити баланс између квалитета и количине времена испред екрана. Истраживања показују да се у Србији интернет користи више за забаву, а мање за едукацију.
Шта, зашто и када користимо
-Интернет јесте заиста оруђе без премца и пружа нам различите могућности, а, с друге стране, и извесне ризике. Једног значајно међународно истраживање, најважније у Европи, показало је да су деца у Србији знатно склонија да користе интернет за забаву, играње видео игара и комуникацију. Мање га користе на конструктиван и смислен начин, за школске задатке, него друга деца у Европи- подвукла је проф. др Кузмановић.
Веома је важно, истакла је, да, када говоримо о коришћењу екрана, имамо на уму узраст, али и интересовање и потребе детета. „Квалитетно време је оно које доприноси личном развоју детета, проведено у активностима примереним његовим развојним потребама“.
-Не кажем да интернет не треба користити за забаву, наравно да је у процесу одрастања важна и игра, комуникација. Недавно је изашла књига „Дигитални минимализам“ Кала Њупорта. Занимљив аутор каже да нам заправо треба филозофија коришћења дигиталне технологије. Врло је важно да размишљамо шта, зашто и када користимо, да то не буде стихијско коришћење. Наша деца, показују недавно реализована истраживања, углавном користе интернет и онда када их то заиста не занима, стихијски, да нису ни свесни. Упркос томе што желе да скрате време испред екрана, то им не полази за руком. То је заправо један од потенцијалних проблема- навела је она.
Исти проблем, указује, имају и родитељи, који такође проводе превише времена пред екранима. Њихова улога је управо „да буду дигитални ментори и посредују у коришћењу дигиталних технологија“.
-Наши млади су склони да потцењују дигиталне вештине родитеља, родитељи су склони да се повлаче из страха да ће мање знати од деце, да ће испасти некомпетентни. Порука је да буду укључени, иако можда знају мање. Ту мислим можда на друштвене мреже, оно што могу да пронађу на интернету. Родитељи имају шта да поделе са децом, истраживања показују да су, када је реч о информационој писмености, супериорнији од деце, јер се она базира на извандигиталном искуству, знању које поседују. Њихов задатак је да буду дигитални ментори, разговарају са децом, успостављају правила коришћења интернета у којима и деца треба да учествују, како би била спремнија да их се придржавају. Родитељи никако не треба да се искључе и да немају увид у дигиталне активности деце. С друге стране, ни кажњавање и строги надзор неће дати резултате, већ само конструктивна размена, пријатељски однос, уз стално едуковање- подвукла је.
Дигитална писменост важна
Значајно је да сви који су укључени у васпитно- образовни процес у томе учествују и школа не сме да буде изузета.
-Безбедност на интернету и конструктивно коришћење део су дигиталне писмености и она би требало да се стиче током обавезног образовања. Не можемо све да препустимо родитељима, јер немају сви једнаке капацитете и компетенције. У оквиру система образовања ученици треба да стекну одговарајуће вештине за које би систем образовања требало да буде одговоран. Фокус мора бити на превенцији на системском нивоу, уз укљученост наставника, родитеља, оних који креирају образовну политику, па и компанија, а не на сузбијању и „гашењу ватре“- закључила је проф. др Кузмановић.
Школски тимови за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и за подршку ученика и породице, истакли су релевантност теме и иницирали трибину. Интензиван проблем са појачаним боравком испред екрана јавио се током короне и периода боравка у затвореном, оценила је школски психолог Оливера Милутиновић.
-Ово је била прва трибина која је обухватила родитеље, децу и нас запослене. Радимо на часовима одељенских заједница разне теме из превентивног програма, радионице са децом. На овај начин смо омогућили да се прича о проблему, да чујемо мишљење експерта о томе како превазићи тешкоће које су нас снашле злоупотребом интерента. Нико нема чаробни штапић, деца се боље сналазе у том свету од одраслих. То не значи да смо ми немоћни, школа, родитељи, могу много да учине ако свако ради свој део посла, а овакве едукације нам свакако помажу у томе- навела је Милутиновићева.
Школа ће, како је истакла, и „убудуће наставити са реализацијом оваквих и њима сличних активности, а у циљу безбедног и подстицајног окружења за свестрани развој личности ученика“.
У оквиру превентивног програма, у ОШ „Николај Велимировић“, у четвртак, 10. новембра, реализована је трибина за ученике, запослене и родитеље на тему „Време испред екрана“, уз подршку канцеларије ОЕБС- а у Србији. Трибину је водила проф. др Добринка Кузмановић, доценткиња на Универзитету у Београду, вишегодишња сарадница Института за психологију Филозофског факултета у Београду на већем броју међународних и домаћих истраживачких пројеката из области образовања и развоја младих.
Она је нагласила је да је веома важно успоставити баланс између квалитета и количине времена испред екрана. Истраживања показују да се у Србији интернет користи више за забаву, а мање за едукацију.
Шта, зашто и када користимо
-Интернет јесте заиста оруђе без премца и пружа нам различите могућности, а, с друге стране, и извесне ризике. Једног значајно међународно истраживање, најважније у Европи, показало је да су деца у Србији знатно склонија да користе интернет за забаву, играње видео игара и комуникацију. Мање га користе на конструктиван и смислен начин, за школске задатке, него друга деца у Европи- подвукла је проф. др Кузмановић.
Веома је важно, истакла је, да, када говоримо о коришћењу екрана, имамо на уму узраст, али и интересовање и потребе детета. „Квалитетно време је оно које доприноси личном развоју детета, проведено у активностима примереним његовим развојним потребама“.
-Не кажем да интернет не треба користити за забаву, наравно да је у процесу одрастања важна и игра, комуникација. Недавно је изашла књига „Дигитални минимализам“ Кала Њупорта. Занимљив аутор каже да нам заправо треба филозофија коришћења дигиталне технологије. Врло је важно да размишљамо шта, зашто и када користимо, да то не буде стихијско коришћење. Наша деца, показују недавно реализована истраживања, углавном користе интернет и онда када их то заиста не занима, стихијски, да нису ни свесни. Упркос томе што желе да скрате време испред екрана, то им не полази за руком. То је заправо један од потенцијалних проблема- навела је она.
Исти проблем, указује, имају и родитељи, који такође проводе превише времена пред екранима. Њихова улога је управо „да буду дигитални ментори и посредују у коришћењу дигиталних технологија“.
-Наши млади су склони да потцењују дигиталне вештине родитеља, родитељи су склони да се повлаче из страха да ће мање знати од деце, да ће испасти некомпетентни. Порука је да буду укључени, иако можда знају мање. Ту мислим можда на друштвене мреже, оно што могу да пронађу на интернету. Родитељи имају шта да поделе са децом, истраживања показују да су, када је реч о информационој писмености, супериорнији од деце, јер се она базира на извандигиталном искуству, знању које поседују. Њихов задатак је да буду дигитални ментори, разговарају са децом, успостављају правила коришћења интернета у којима и деца треба да учествују, како би била спремнија да их се придржавају. Родитељи никако не треба да се искључе и да немају увид у дигиталне активности деце. С друге стране, ни кажњавање и строги надзор неће дати резултате, већ само конструктивна размена, пријатељски однос, уз стално едуковање- подвукла је.
Дигитална писменост важна
Значајно је да сви који су укључени у васпитно- образовни процес у томе учествују и школа не сме да буде изузета.
-Безбедност на интернету и конструктивно коришћење део су дигиталне писмености и она би требало да се стиче током обавезног образовања. Не можемо све да препустимо родитељима, јер немају сви једнаке капацитете и компетенције. У оквиру система образовања ученици треба да стекну одговарајуће вештине за које би систем образовања требало да буде одговоран. Фокус мора бити на превенцији на системском нивоу, уз укљученост наставника, родитеља, оних који креирају образовну политику, па и компанија, а не на сузбијању и „гашењу ватре“- закључила је проф. др Кузмановић.
Школски тимови за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и за подршку ученика и породице, истакли су релевантност теме и иницирали трибину. Интензиван проблем са појачаним боравком испред екрана јавио се током короне и периода боравка у затвореном, оценила је школски психолог Оливера Милутиновић.
-Ово је била прва трибина која је обухватила родитеље, децу и нас запослене. Радимо на часовима одељенских заједница разне теме из превентивног програма, радионице са децом. На овај начин смо омогућили да се прича о проблему, да чујемо мишљење експерта о томе како превазићи тешкоће које су нас снашле злоупотребом интерента. Нико нема чаробни штапић, деца се боље сналазе у том свету од одраслих. То не значи да смо ми немоћни, школа, родитељи, могу много да учине ако свако ради свој део посла, а овакве едукације нам свакако помажу у томе- навела је Милутиновићева.
Школа ће, како је истакла, и „убудуће наставити са реализацијом оваквих и њима сличних активности, а у циљу безбедног и подстицајног окружења за свестрани развој личности ученика“.
Д.Д.
Најновији број
18. април 2024.
