Инфо

1. децембар 2022.1. дец 2022.
Ништа се не изгуби кад се иде даље
КАКО ЈЕ ШВЕЂАНИН ДАВИД ПОСТАО АРХИМАНДРИТ ДОРОТЕЈ

Ништа се не изгуби кад се иде даље

„На Западу људи имају телесно благо, а Срби духовно. У Европи, једина вера која се развија и напредује је православна. Чувајте православље“
Нисмо се мало обрадовали када смо на слави братије каонског манастира угледали архимандрита Доротеја, који је својевремено био сабрат овог манастира, Швеђанина, који је из протестантске прешао у православну веру и замонашио се у Србији.

Архимандрит Доротеј (Форшнер) рођен је као Давид, у Шведској, “71. У 13. години, када се упокојио његов отац, који је, као и његов отац, био протестантски свештеник, почео је своју потрагу. У породичној библиотеци пронашао је књигу „Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу“. То је био први корак. У 16. години преселио се у Гетеборг, где је похађао Филолошку гимназију и обилазио православне цркве. Нашао је малу шведску парохију при Српској православној цркви и почео редовно да иде на богослужења. Након две године, када је постао пунолетан, замолио је свог духовника, оца Габријела, да га прими у православну веру. На Тројице ‘89 постао је православни хришћанин.

Нашао је оно што је тражио „чисту, изворну веру“, али је отишао даље. У фебруару 93. по савету оца Драгана из Гетеборга и благослову владике Лаврентија, дошао је у Србију, у манастир Каону. Није одмах остао, у међувремену је обилазио руске и финске манастире и правио поређење. Наредни пут, у септембру исте године, дошао је да остане. У Каони је, духовно руковођен игуманом Теофилом, а потом Милутином, примио монашки, ђаконски и свештенички чин. Од седам српских година, две је провео у Лелићу, (тадашњи метох каонског манастира), био чувар кивота Светог Владике Николаја Српског и радио дуборез.

Када га је владика Доситеј позвао да, заједно са архимандритом Габријелом и јеромонахом Тихоном, оснује манастир у Шведској, вратио се у своју домовину.

Иако су му говорили да је више Србин него Швеђанин, вукла га је родна Шведска. Био је свестан разлике у менталитету, а највише су му недостајале боје, јасније и јаче, другачије.

Када смо га својевремно питали да ли му је било жао да напусти Каону, рекао нам је: „Ништа се не изгуби кад се иде даље“.

Годину дана су тражили манастир. Најпре су одлучили да буде посвећен Светој Тројици, а онда су купили капелу за коју се испоставило да је већ посвећена Светој Тројици.

- Увек се чека неки знак кад се тражи манастир, Промисао Божја, каже архимандрит Доротеј.
Након шест месеци, 2001. започели су градњу манастира, на југу Шведске, у Бредареду. Прве две године живео је сам.

- Швеђани се не боје самоће. Није било опасно, било је шарки, али оне нису тако отровне зато што је сунце благо.

На 350 метара надморске висине, два километра од првих комшија, у посету су му долазиле срне, рисови, ирваси, медведи и вукови.

- Много је опасније живети у граду, него у шуми.

Данас, на богослужење, које се врши на шведском, црквенословенском и грчком језику, у манастир долазе православни верници различитих националности. Он течно говори пет језика – осим шведског, српски, немачки, енглески и руски. Преводи богослужбене књиге на шведски језик.

Увек је говорио да Срби имају златан ћуп кога нису свесни.

- На Западу људи имају телесно благо, а Срби духовно. У Европи, једина вера која се развија и напредује је православна. Чувајте православље.

Архимандрит Доротеј сваке године долази у Србију.

- Ово је православна земља, благодат је јача него у Шведској.
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa