Инфо

8. децембар 2022.8. дец 2022.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ОДРЖАНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПРОФ. ДР ЗОРАНА Р. ТОМИЋА

Емотивна преслишавања

„Пишем да из себе извучем најбољи део, најлепши, и да га поделим са другима, да га не држим у себи, само за себе“
У великој сали Културног центра у Шапцу, протеклог четвртка одржано је књижевно вече Зорана Р. Томића. О стваралаштву овог Шапчанина који је редовни професор на Правном факултету у Београду (није било речи о струци), говориле су три даме: мр књижевности Љиљана Павловић Дабић, проф. др Анђелка Лазић и Бранка Тодоровић, уредница књижевног програма.

Представљена су Емотивна преслишавања, друга књига овог аутора (прву би, чини се, најрадије скрајнуо), која садржи тридесетак прича, пре свега, о љубави.

- Зораново писање је саткано од догађаја, ликова, природе и најразличитијих мотива. Оглашава се својим критичким, аналитичким ставовима на многе актуелне теме: због поремећених људских односа, одсуства духовности и моралности, кршења основних људских права. Окреће се свом духовном бићу тражећи и за себе и за истомислеће људе дубљи смисао живота, а да би о томе могао да пише, потребна је храброст, а не забијање главе у песак... Велика је ствар имати став. То је природно поље човека широког образовања и бритког језика који схвата одбрамбеног система сваког појединца, јер градећи свој микросвет, кроз духовни раст и љубав, гради тврђаву која ће бити штит за сво надолазеће зло које прети да нас прогута, поручила је Бранка Тодоровић.

Било је то и вече сусретања и носталгичних сећања на Шабац какав је некад био.

- Зоран је један од малобројних људи који су остали поуздани, искрени, одговорни и поштени од ђачког доба до данашњег дана. Увек је био човек коме се може веровати. И као дете је био човек. Учио је, био вредан, радио, а увек је имао уметничку жицу у себи. Два пута сам прочитала његову књигу. Први пут ми је личила на постмодерну зато што има много цитата других писаца, а друго читање ми је оставило другачији утисак, упечатљивији. Прошетала сам кроз младост, прошлост, литературу, музику, позориште и филмове, старим улицама Шапца којих се сећам из свог детињства, неким београдским улицама из своје младости за време студија, као и оствареним и неоствареним љубавима свог школског друга, које су подједнако плод живота и маште, рекла је, између осталог, проф. Љиљана Павловић Дабић.

Зоран Р. Томић доктор је правних наука, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, вишегодишњи шеф Катедре за јавно право. Напоредо са писањем научних и стручних радова оглашава се у листовима и часописима, као и на порталима. Пише критичке правно-политичке расправаве, али и приче, стихове, есеје и афоризме. Његов књижевни првенац је књига прича, есеја, песама и афоризама коју је насловио Љубав. Друга је збирка прича Емотивна преслишавања, коју је ове године објавио Досије студио. Добитник је Награде „Драгиша Кашиковић” за књижевне и публицистичке текстове. У припреми за штампу му је колаж прича и есеја „Трње у сновима“, за коју је рецензију написао проф. Михајло Пантић. Заокружује и збирку песма „У додиру времена“.


„У односу на разлоге, поводи су безначајност“, истакао је писац у обраћању шабачкој публици. Иако није само повод, разлози за књижевно вече били су много дубљи – да све драге људе види заједно, на истом месту. За прво представљање Емотивних преслишавања изабрао је баш наш Шабац. Што се саме књиге тиче, за њу је рекао да је коктел фантазије, личног, породичног, локалног шабачког, истине и сновиђења.

- Први разлог, окидач да почнем поново да пишем (писао сам као гимназијалац) је једно писмо на које сам наишао кад сам се селио, и песме. Други је биолошки. Године. Човек сумира и подвлачи црту. Трећи разлог је психолошки. Два човека су ме охрабрила. Један је Михајло Пантић, професор креативног писања на Филолошком факултету, који је један од рецензената ове књиге, а други Енес Халиловић, писац у успону, кога не познајем лично, а који ме је такође подржао, рекао је аутор и појаснио - Пишем да из себе извучем најбољи део, најлепши, да га поделим са другима, да га не држим у себи, само за себе.

Анђелка Лазић дала је професионални осврт, а уместо закључка „забележила властити утисак, са намером да не измишља ни писца ни дело“.

- У раљама краткометражне животне лакрдије, уз опште глуматање ликова под маскама, Томићу као да не преостаје друго, до да неизвесне токове међуљудских односа врати у окриље предела невине и необавештене младости у родном граду, одакле су и потекли. Карневали пролазе незаинтересовани за наша узалудна довијања. Опушта нас шабачки вашар, аутентични архетип заштићеног чивијашког гнездашца, генетски стеченог у култури којој је подршка шала пред умноженим питањима што током живота успоравају наш корак. Народна мудрост каже и има право: „И у паклу има вашара“.
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa