Инфо

15. децембар 2022.15. дец 2022.
Фото: Митар Митровић, Снежана Крстић

Фото: Митар Митровић, Снежана Крстић

ДВОДНЕВНА РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА LOOK UP! НА КОПАОНИКУ

Бројни стручњаци, важне теме

На осам панела више од 55 еминентних панелиста, преко 400 учесника. Покренута важна питања о енергетици, екологији и заштити животне средине
Дводневни регионални стручни скуп у организацији Привредне коморе Србије „Look Up! одржан је протекле среде и четвртка на Копаонику. Аплаузи, дијалог и поруке у правцу значаја очувања животне средине, бољег управљања отпадом и већег фокуса на обновљиве изворе енергије, обележили су конференцију на којој је учествовало десетине еминентних стручњака и професора са универзитета, као и представници влада и институција из земље и региона.

Конференцију су у среду отворили Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине и Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

Министарка Вујовић је поручила да је заштита животне средине у фокусу и да је економски инвестициони план за Западни Балкан у складу са Зеленом Агендом. Она је истакла да је усвојен програм развоја циркуларне економије, а биће усвојен и низ закона који се тичу заштите животне средине.

Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине, Фото: Митар Митровић


Она је напоменула и да је Србији потребно око 12,7 милијарди евра само за усклађивање са прописима ЕУ и то само у оквиру поглавља 27. Највећи део тог износа су, како каже, искључиво инвестициона улагања, од чега 12,4 милиона евра улагања у сектору вода. Како је истакла требаће нам и 8,4 милијарде евра за улагање у управљање отпадом.

-Приоритет државе и Министарства заштите животне средине је да уклони сав историјски отпад (опасан и неопасан) на територији Србије до нултог стања, чиме ће се затворити поглавље небриге о овом отпаду, који је настао махом двехиљадитих година у индустријским постројењима предузећа у стечају или у поступку приватизације- изјавила је Вујовић.

Марко Чадеж истакао је теме конференције као кључне за даљи развој региона. Он је рекао да је ПКС припремила и објавила Декларацију о зеленој трансформацији српске привреде, чији је циљ да подстакне и подржи компаније у процесу преласка на циркуларни модел пословања, уз очување конкурентности и ефикасности.

- То је заправо мапа пута кроз зелену транзицију и путоказ држави за доношење подстицајних мера. На глобалном нивоу само мала и средња мораће да потроше 33 милиона долара у своју адаптацију на зелену транзицију до 2050, рекао је Чадеж.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, Фото: Митар Митровић


Председник Привредне коморе Србије је додао да се 95 одсто прераде ретких метала који иду у батерију до недавно одвијало у Азији и истакао да тренутно гледамо инвестициону револуцију која је усмерена ка централној и источној Европи. Он је рекао да се Мађарска до сада најбоље снашла и да ће бити одмах иза Немачке, а испред Пољске, када је у питању производња батерија, због гигафабрика које долазе из Азије.

Усклађивање са стандардима ЕУ обавеза, или реална потреба
Након уводних обраћања, Конференцију је отворио први панел на тему Степен циркуларности домаће привреде као услов за хармонизацију са ЕУ. На панелу се говорило о улози циркуларне економије, свим њеним бенефитима за друштво и државу, као и условима које је потребно испунити на путу преласка са линеарне на циркуларну економију.

Учесници панела били је и мнистарка за европске интеграције Тања Мишчевић, она је, поручила је да треба направити јасну разлику. тј. да ли наше усклађивање са стандардима ЕУ у овим областима, које су кључне политике развоја и друштва и држава, само нешто што је наша обавеза или реална потреба.

- Као и циркуларна економија и то је један круг. Биће да нисмо свесни свих елемената напретка и ту је циркуларна економија одлчан пример... Отпад је један од тема, рециклажа као и дигитализација, се су то теме које смо покренули приближавајући се ЕУ, али су оне све биле ту око нас, само нису биле у фокусу.

Фото: Митар Митровић


Представник Еликсира Матхиас Предојевић, као један од панелиста, истакао је циркуларну економију као концепт који нема алтернативу. Матхиас је уз осврт на праксу у Европи и Немачкој, у којој дуже од пола века постоје спалионице које примењују концепт циркуалрности, казао да је циркуларна економија данас еколошко, економско, енергетско и питање конкурентности и опстанка на тржишту.

- Одрживост ће бити еквивалент успешности, због тога је циркуларна економија императив и стратешки приоритет Елиxир Гроуп. Наш циљ је да будемо карбон неутрални до 2030. године, ми смо у процесу реализације те стратегије и верујемо да ћемо бити прва декарбонизована индустрија фосфорне киселине и НПК ђубрива у Европи – истакао је Матхиас.

Приоритет државе и Министарства заштите животне средине је да уклони сав историјски отпад (опасан и неопасан) на територији Србије до нултог стања, чиме ће се затворити поглавље небриге о овом отпаду, који је настао махом двехиљадитих година у индустријским постројењима предузећа у стечају или у поступку приватизације

“Ако не диверзификујемо изворе, имаћемо проблеме на тржишту”
На последњем панелу првог дана “Лоок Уп” конференције, под називом” Обнољиви извори енергије- реалност или мит”, било је речи о потенцијалу и нужности обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије, али и о биогасу као одговору на актуелну кризу, детаљима изградње и рада ветропаркова, занемарљивом употребом геотермалних извора енергије, употреби биометана и других алтернативних енергента у саобраћају.

Ненад Ристић из Еликсир групе је између осталог рекао да су обновљиви извори енергије недовољно искоришћени, а технолошка решења све савременија и доступнија, Ненад се осврнуо на предности биогасне технологије која је доживела значајан раст у ЕУ и има свестрану примену.

- Биогасна технологија је веома важна за решавање проблема биоразградивог комуналног отпада и доноси бројне бенефите. У Елиxиру смо то препознали и у оквиру наше стратегије о декарбонизацији у нашем фокусу су циркуларност, алтернативни и обновљиви извор енергије са фокусом на биометан и соларну енергију – казао је Ненад.

Многе ствари морамо да мењамо у минут до 12
Током два дана, учесници су се готово једногласно сложили да је цела планета угрожена, да Србија није изузетак, а да су људи и привреда ти који сада треба да се боре у очувању животне средине, било кроз прилагођавање новим технологијама и стандардима, било кроз личну борбу и уштеду енергије. Оцена је и да имамо и знања, и људе и визију, али да је сада потребно само јаче и уз дијалог државе и привреде деловати у областима енергетике и екологије.

- Да ли ћемо имати енергију и чисту животну средину није питање избора. Пред Србијом је значајна промена у енергетском сектору. Јавна предузећа треба да буду ефикаснија и профитабилнија, да запошљавају стручњаке који неће желети да беже - поручила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић.

Она је званично отворила други дан конференције “Лоок Уп”, а потом је учествовала и на панелу “Енергетска ефикасност”.

- Свесни смо да се суочавамо са тешком геополитичком ситуацијом која је и енергетски конфликт, а сваки конфликт је увезан и са економијом и са привредом. Србија има разних изазова као и Европа, и то како сигурно да се снадбевамо енергијом, како да обезбедимо континуитет производње и како да обезбедимо инвестициона улагања која су неопходна. Све што нисмо довољно радили, сада нас је сачекало, и у минут до 12 морамо да се позабавимо многим стварима, а паралелено и да наставимо да идемо ка енергетској ефикасности - рекла је окупљенима министарка Ђедовић.

Фото: Митар Митровић


Енергетска независност и реформа јавних предузећа
Како је оценила министарка, циљ је да се до 2030. године потрошња финалне енергије смањи за око 10 одсто у односу на садашњу.

- Најважнија је реформа енергетског сектора. Морамо да се позабавимо планом транзиције ка зеленој енергији која ће имати своје и финансијске и социјалне трошкове да би дошли до карбонске неутралности до 2050. Морамо да сагледамо како ћемо и на који начин обезбедити да ојачавамо нашу дистрибутивну мрежу да би имали више извора обновљиве енергије. Питање је и шта радити са термо капацитетима и у којој мери морамо да планирамо њихову транзицију, те како ћемо смањити губитке у дистрибутивној мрежи, реформисати јавна предузећа, обезбедити енергетску независност Србији и постати енергетски ефикаснији јер без смањења потрошње не можемо да будемо одрживи. Не смемо себи да дозволимо да отварамо прозоре када то не треба и да имамо упаљено светло где за тим нема потребе - рекла је министарка Ђедовић.

Енергетика и животна средина су уско повезани
Тема првог панела другог дана био је “Отпад као енергент и ресурс рециклажне индустрије”, а панелисти су говорили о употреби отпада у енергетске сврхе, спалионицама и потребним капацитетима.
Како је истакао помоћник министра заштите животне средине, у сектору за управљање отпадом Филип Абрамовић, “енергетика и животна средина су увек били уско повезани, а сада и више него раније”.

- Још од првог пакета зелених закона, кренула је реорганизација управљања отпадом, између осталог и његовим коришћењем као енергента. Програм управљања отпадом који је донет у јулу, и сам програм развоја циркуларне економије који је усвојен прошле недеље, показује даљу тенденцију и жељу Владе да још више и боље повежу животну средину и енергетику - истакао је Филип Абрамовић.
Како је додао “у системима пречишћавања емисија треба се држати поузданих и добрих технологија”.

- Ми радимо и са привредом и са локалним самоуправама и са грађанима, а све с циљем да би им показали да нису штетни ни третман ни инсеринација, већ само емисије ако нису правило третиране и контролисане - нагласио је Абрамовић.

ПКС је припремила и објавила Декларацију о зеленој трансформацији српске привреде, чији је циљ да подстакне и подржи компаније у процесу преласка на циркуларни модел пословања, уз очување конкурентности и ефикасности


Циркуларна економија није иста у Швајцарској и Србији
“Спремност на промене показује и то колико министара је прошло кроз овај скуп”, истакао је Виктор Симончић, стручњак из области заштите животне средине.

- Пут до циркуларне економије је јако дуг. Оно што је направила Еликсир група мене импресионира. То је приступ који знам да ће успети. Вама ће требати пуно таквих целина на нивоу Србије - истакао је Симончић.

Он је затим објаснио да “циркуларна економија није универзална”.

- Она не може бити једнака у Луксембургу који има 100.000 евра по становнику, као код вас. Она мора бити примерена вама и пилагођена Србији. Увек се морате прилагођавати стварима какве јесу. Упозорио бих на једну ствар. Ми прелако преузимамо неке обавезе Европске уније и кажемо да је то то. Мислимо да ће то успети, а неће. Топло бих препоручио да неке ствари које су унутра ставили, да преиспитамо. Да ли то морате? Зашто се не следи пут Финске која рециклира само 35 одсто отпада - закључио је Симончић.

Фото: Снежана Крстић


Свака држава има своје специфичности
Немања Тодоровић, помоћник директора за планирање Р&Д пројеката из Еликсира, подсетио је пристуне на конференцији на правну дефиницију отпада.

- Еликсир се неколико година бави тематиком отпада и различитим сагледавањима и у том периоду обишли смо бројна постројења за различите третмане широм ЕУ и неколико закључака из тога смо извели и могу да вам издвојим два: а то је да свака држава у ЕУ има своју специфичност и то им је паметно, а оно што им је заједничко јесте да на отпад гледају као на ресурс и ту апсолутно раде Европа и развијени део света - навео је Тодоровић.

Шта радити са радиоактивним отпадом
Говорећи о отпадним водама, њиховим испуштању и загађењу, Бранка Поповић из ЈП “Србијаводе” пажњу је посебно посветила регистру загађивача.

- Регистар загађивача у водоинформационом систему се бави загађењима која потичу од становништа и од индустрије. Највише података добијамо из водних дозвола којима се дефинишу и испуштања вода, али и складиштење разних материјала које могу загадити и подземне воде. Податке прикупљамо директним одласком код загађивача - истакла је Бранка Поповић.

Бранко Брајић, помоћник директора, Директората за радијациону и нуклеарну сигурност Србије је истакао да пре свега треба демистификовати појам радиоактивног отпада.

- Радиоактивност има јако добре и позитивне стране, али може и бити опасна ако се са њом не барата на сигуран начин. Историјски радиоактивни отпад почео је да се генерише педесетих година прошлог века са оснивањем Института Винча. Од 2012, када је изграђен трећи хангар у Винчи и посебно постројење за чување високорадиоактивних материја, отпад се чува како би требало да се чува - рекао је Бранко Брајић.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa