Пречка коју не заборављамо

Одлазак на Светско првенство у Француску представљало је деби нове, треће Југославије на мондијалима. Поново смо имали „страшан“ тим, врхунске играче и успешне квалифкације, прве после укидања санкција. Није друго место у групи са: Шпанијом, Чешком, Словачком, Фарским Острвима и Малтом било ињекција оптимизма колико додатно бараж где смо елиминисали Мађарску победивши 7:1 у Будумпешти и 5:0 у Београду. Последњи припремни дуел је одигран против Нигерије, онда врло моћне, предвођене Бором Милутиновићем, где је Југославија победила 3:0. Веровало се да можемо много. Група је била средње јачине: Немачка, САД и дебитант Иран који је за многе сензационално елиминисао Аустралију у интерконтиненталном баражу.

Рукомет на почетку
Сантрач је рођен у Коцељеви, међутим основну школу уписује у Ваљеву. Пре фудбалске каријере је рукометни голман у тамошњем клубу ЗСК, а фудбалска каријера започиње у Горењм Милановцу (ФК Таково). Отац војно лице мењао је места боравка, а са њим и породица.

Селектор Слободан Сантрач, рођени Коцељевац, именован је на ту позицију још 1994, али Светски куп је прво такмичење где је предводио репрезентацију ван пријатељских мечева. Редован члан прве поставе био је штопер, Штитарац Мирослав Ђукић. У том тренутку играч Депортиво ла Коруње, а пре тога првотимац шабачког Железничара и Мачве средином и крајем осамдесетих.

С. Сантрач (фото: reprezentacija.rs)

Као и увек проблеми почињу пред пут. Ђукић је доживео повреду, те иако на списку, није могао да наступи у Француској. Прва важна одлука је била скраћивање списка путиника за два имена. Скраћивање је однело место везном играчу Бетиса Алберту Нађу и нападачу Анти Дробњаку. Мало ко је прогнозирао баш ова два имена, елем...

Почело је неубедљивом игром против Ирана. Победу нисмо заслужили, али је Михаиловић из слободног ударца донео три бода. Најбољи меч је Југославија одиграла против Немачке, шампиона Европе, међутим не 90, већ 75 минута и од вођства 2:0, стигли смо до 2:2. Меч одлуке против САД „Југа“ је решила у своју корист 1:0. Стрелац гола био је Комљеновић, управо замена за нашег суграђанина Ђукића. Недостајао је гол за прво место, припало је Немцима. Уместо на Мексико, пут је водио Холандији у осмини финала.

Краљ на голу
Први избор Сантрача за голмана, а и касније, био је Ивица Краљ, некадашњи председник шабачке Мачве у периоду од 2015. до 2019. године. Бранио је сва четири меча у Француској, а потом у исто толико у Белгији и Холандији на Европском првенству.

Меч против „лала“ већ је митски. Повео је ривал 1:0 голом Бергкампа, изједначио је Комљеновић врло сличном голом као против Американаца. У периоду доминације смо добили и једанаестерац који није реализовао Мијатовић, један од најцењенијих нападача Европе, шампион континента у то време, погодио је пречку. У надокади Давидс постиже гол који ривала води у четвртфинале. На крају Холандија четврта, Југославија десета.

Комљеновић у мечу против САД (фото: reprezentacija.rs)

Реално смо могли више, а опет овај резултат је остао недостижан на наредна четири наступа на мондијалу (СЦГ и Србије). Уговор Слободану Сантрачу није продужен. Место селектора преузео је Вујадин Бошков. Популарни „Сани“ је водио касније репрезентације Саудијске Арабије и Македоније, али без много успеха, као и неколико клубова у Кини. Преминуо је 2016. године.

Дробњак без мондијала
Многе је изненадила одлука Сантрача да из састава искључи Анто Дрообњака. У том тренутку је Дробњак био најбољи стрелац Француске, љубимац Ленса у коме је репрезентација одиграла један меч. Интересатно да је Дробњак остао без наступа на СП до краја каријере, док је Нађ добио прилику осам година касније у Немачкој.

Мирослав Ђукић је каријеру наставио у Валенсији, искуство великог такмичења стекао је на Европском првенству две године касније у Белгији и Холандији. Каријеру је завршио у Тенерифама. Касније имао успеха као тренер Партизана, младе репрезентације Србије, Ваљадолида, Спортинга.