Фото: Глас Подриња
АКЦИЈА ДОПУНСКЕ ИМУНИЗАЦИЈЕ ММР ВАКЦИНОМ
Колективни имунитет чува животе
„Неопходно је да обухват буде 95 одсто да би популација била заштићена и развио се колективни имунитет. Та обољења имају релативно благу клиничку слику, али компликацију су оно што угрожава живот. Такође, деца којој је већ нарушен имунитет не могу да се вакцинишу и колективним имунитетом се и они штите“ наводи педијатар др Снежана Бишевац, начелник службе за затиту деце Дома здравља „Др Драга Љочић“
Претходне године ММР вакцину примило је најмање деце у последњих 20 година у Србији. Четири округа имала су обухват вакцином испод 70 одсто, а међу њима је и Мачвански. Светска здравствена организација са Институтом за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, заједно са заводима за јавно здравље и домовима здравља, покренули су акцију како би се урадила допунска имунизација деце рођене од 2014. до 2020. године.
Епидемија малих богиња у Србији је била 2017. године, када је обухват био знатно већи него сада. Оболело је око 6.000 деце, док је 15 изгубило живот. Међу преминулим је највише било деце која нису смела да се вакцинишу због других болести које су имали.
-Од када су вакцине пронађене, крајем 18. века, захваљујући њима неке болести су потпуно искорењене, а многе су смањене на минимум. Вакцинацијом особа долази у контакт са ослабљеним или умртвљеним микроорганизмима или њиховим продуктима, са циљем да се поспеши имунски одговор организма, што доводи до заштите при контакту са болешћу, обајшњава педијатар др Снежана Бишевац, начелник службе за затиту деце Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Календар вакцинација подразумева обавезне вакцине, а постоје и препоручене. Обавезним вакцинама се, у нашој земљи, вакцинише против десет обољења, а даје се пет вакцина и то у прве две године живота.
-БСЖ вакцина се даје након рођења и вакцина против хепатитиса Б. Са навршених месец дана даје се друга доза вакцине против хепатитиса Б, а трећа са навршених шест месеци. Деца са два, три и по и навршених пет месеци добијају пентаксим и превенар 13 вакцину, које штите од дифтерије, тетануса, пертусиса, полиомијелитиса и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце, односно од обољења изазваних стрептококом пнеумоније, као и ревакцину годину дана након последње дозе, наводи др Бишевац.
Студије доказале да НЕМА повезаности између ММР вакцине и аутизма
-Бројне студије су рађене у САД, Великој Британији, Данској, Шведској и доказале су да нема повезаности између аутизма и ММР вакцина. Вакцина се даје у том периоду када дете почиње да развија говорне способности, интензивније моторичке способности и када почињу да се испољавају одређени поремећаји понашања из спектра аутизма, каже др Снежана Бишевац.
Родитељи без проблема пристају да вакцинишу децу наведеним вакцинама. Спорна је ММР вакцина, који дете прима у другој години, од 13. до 15. месеца. Пад обухвата имунизације десио се упоредо са експанзијом друштвених мрежа, на којима се дезинформације најлакше и најбрже шире.
-Неопходно је да обухват буде 95 одсто да би популација била заштићена и развио се колективни имунитет. Међутим, у последњих пар година тај број је мањи, а посебно у прошлој години. Донекле је то последица и пандемије ковида. Акценат је сада на томе да се та прошуштена годишта сада имунизују. Ми смо интензивирали имунизацију и успели да дођемо до процента од око 93, деце 2020. годишта, које је требало да се вакцинише прошле године.
Шабачки Дом здравља ће интензивирати позивање деце и др Бишевац апелује на родитеље да се одазову позиву. ММР вакцина штити од морбила (малих богиња), рубеле и паротитиса (заушки).
- Та обољења имају релативно благу клиничку слику, али компликације су оно што угрожава живот. Такође, деца којој је већ нарушен имунитет не могу да се вакцинишу и колективним имунитетом се и они штите. Морбиле могу да изазову пнеумонију, упалу уха, енцефалитис, то може да доведе и до смртног исхода. Рубела је осипна грозница која најчешће пролази асимптоматски, али код трудница у првом триместру може да изазове трајно оштећење плода. Заушке могу да доведу до запаљења тестиса и каснији стерилитет. Због тога је вакцинација ММР вакцином изузетно важна, наводи др Бишевац.
Нежељени ефекти након ММР вакцине су благи, углавном подразумевају локалне реакције на месту убода, као што су црвенило или благ оток. Реакције се очекују од седмог до четрнаестог дана и то може бити и блага температура, ретко увећане жлезде на врату и изузетно оспе по телу, што траје од једног до три дана.
-Овај конкретни програм допунске имунизације покретнут је у овом тренутку и због тога што имамо миграције из поднебља где је слаб обухват ММР вакцином, како не би дошло до појаве епидемије. Важно је да се вакцина прими у најранијем периоду, када се изграђује имунски систем, да би се створио адекватан имунски одговор који штити при контакту са оболелим и у одраслом добу, истиче др Бишевац.
Епидемија малих богиња у Србији је била 2017. године, када је обухват био знатно већи него сада. Оболело је око 6.000 деце, док је 15 изгубило живот. Међу преминулим је највише било деце која нису смела да се вакцинишу због других болести које су имали.
-Од када су вакцине пронађене, крајем 18. века, захваљујући њима неке болести су потпуно искорењене, а многе су смањене на минимум. Вакцинацијом особа долази у контакт са ослабљеним или умртвљеним микроорганизмима или њиховим продуктима, са циљем да се поспеши имунски одговор организма, што доводи до заштите при контакту са болешћу, обајшњава педијатар др Снежана Бишевац, начелник службе за затиту деце Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Календар вакцинација подразумева обавезне вакцине, а постоје и препоручене. Обавезним вакцинама се, у нашој земљи, вакцинише против десет обољења, а даје се пет вакцина и то у прве две године живота.
-БСЖ вакцина се даје након рођења и вакцина против хепатитиса Б. Са навршених месец дана даје се друга доза вакцине против хепатитиса Б, а трећа са навршених шест месеци. Деца са два, три и по и навршених пет месеци добијају пентаксим и превенар 13 вакцину, које штите од дифтерије, тетануса, пертусиса, полиомијелитиса и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце, односно од обољења изазваних стрептококом пнеумоније, као и ревакцину годину дана након последње дозе, наводи др Бишевац.
-Бројне студије су рађене у САД, Великој Британији, Данској, Шведској и доказале су да нема повезаности између аутизма и ММР вакцина. Вакцина се даје у том периоду када дете почиње да развија говорне способности, интензивније моторичке способности и када почињу да се испољавају одређени поремећаји понашања из спектра аутизма, каже др Снежана Бишевац.
Родитељи без проблема пристају да вакцинишу децу наведеним вакцинама. Спорна је ММР вакцина, који дете прима у другој години, од 13. до 15. месеца. Пад обухвата имунизације десио се упоредо са експанзијом друштвених мрежа, на којима се дезинформације најлакше и најбрже шире.
-Неопходно је да обухват буде 95 одсто да би популација била заштићена и развио се колективни имунитет. Међутим, у последњих пар година тај број је мањи, а посебно у прошлој години. Донекле је то последица и пандемије ковида. Акценат је сада на томе да се та прошуштена годишта сада имунизују. Ми смо интензивирали имунизацију и успели да дођемо до процента од око 93, деце 2020. годишта, које је требало да се вакцинише прошле године.
Шабачки Дом здравља ће интензивирати позивање деце и др Бишевац апелује на родитеље да се одазову позиву. ММР вакцина штити од морбила (малих богиња), рубеле и паротитиса (заушки).
- Та обољења имају релативно благу клиничку слику, али компликације су оно што угрожава живот. Такође, деца којој је већ нарушен имунитет не могу да се вакцинишу и колективним имунитетом се и они штите. Морбиле могу да изазову пнеумонију, упалу уха, енцефалитис, то може да доведе и до смртног исхода. Рубела је осипна грозница која најчешће пролази асимптоматски, али код трудница у првом триместру може да изазове трајно оштећење плода. Заушке могу да доведу до запаљења тестиса и каснији стерилитет. Због тога је вакцинација ММР вакцином изузетно важна, наводи др Бишевац.
Нежељени ефекти након ММР вакцине су благи, углавном подразумевају локалне реакције на месту убода, као што су црвенило или благ оток. Реакције се очекују од седмог до четрнаестог дана и то може бити и блага температура, ретко увећане жлезде на врату и изузетно оспе по телу, што траје од једног до три дана.
-Овај конкретни програм допунске имунизације покретнут је у овом тренутку и због тога што имамо миграције из поднебља где је слаб обухват ММР вакцином, како не би дошло до појаве епидемије. Важно је да се вакцина прими у најранијем периоду, када се изграђује имунски систем, да би се створио адекватан имунски одговор који штити при контакту са оболелим и у одраслом добу, истиче др Бишевац.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
