Инфо

22. децембар 2022.22. дец 2022.
Успех се гради у сталној потрази за знањем
Петар Виторац, студент Факултета инжењерства у Ku Leuvenu

Успех се гради у сталној потрази за знањем

Са белгијском средњошколском репрезентацијом учествовао је на Интернационалним математичким и на Европским јуниорским информатичким олимпијадама, где је освојио бронзану медаљу. Учесник пројекта у Церну, као и пројекта за лансирање мини- сателита „CanSat“. Ученик школе „Фотон“ похађао је и математичке кампове Николајеве школе
Петар Виторац пример је младог човека који је схватио да се успех гради постепено и да се до њега стиже целоживотним учењем. У септембру је уписао престижни Факултет инжењерства у Ku Leuvenu са завидном седмовековном традицијом постојања. Oд септембра волонтира као тренер/едукатор Белгијске делегације на Интернационалним информатичким олимпијадама. Млади програмер рођен у Србији основну и средњу школу завршио је у Белгији, где су се родитељи преселили када је он имао свега две године. У Шабац долази бар два пута годишње, будући да му је мајка, Јелена Виторац (Вељић), одатле.
Тај боравак искористио је да похађа математичке кампове у организацији Николајеве школе. Ученик је и школе „Фотон“, која му је помогла да стекне нова знања и пријатељства. Тамо су препознали да, осим што ефикасно решава алгоритамске проблеме, зна и практично да примени то знање.

Мини- сателит
На европском пројекту „CanSat“ учествовао је у дизајнирању, конструкцији и лансирању мини- сателита. Био је вођа школске екипе и имао прилику да покаже знање из инжењерства и информатике, као и физике.
-То је био пројекат у школској екипи, где сам учествовао две године. Прве године прошли смо у финале које је отказано због короне, у другој смо били другопласирани финалисти. Поред пројекта, такмичење је прво на државном, па на европском нивоу. Као други на државном имали смо прилику да од почетка програмирамо, дизајнирамо и лансирамо мини- сателит. То ми је исто била друга прилика, поред Церна, да применим знања на мултидисциплинарни пројекат кроз екипни рад. Треће године сам више учио и преносио млађим ученицима знање, да могу да наставе тиме да се баве- наглашава Петар.


У потрази за знањем изван редовних оквира
Три пута је био у белгијској средњошколској репрезентацији на Интернационалним математичким олимпијадама и два пута на Европским јуниорским из информатике, где је освојио бронзану медаљу. Поред тога, учествовао је и на државним такмичењима.

Три пута је био у белгијској средњошколској репрезентацији на Интернационалним математичким олимпијадама и два пута на Европским јуниорским из информатике, где је освојио бронзану медаљу


-Пошто нисам имао то градиво у школи, све сам мање- више научио сам код куће или код професора Горана Станојевића у школи „Фотон“. Прошла Интернационална олимпијада је била летос у Индонезији, две године пре тога је требало да буде у Сингапуру, али је због короне одржано онлајн. Европско је једном било за време ковид рестрикција, а друго је било у Марибору у Словенији. Поред обавезне припреме и самог такмичења, лепо је што имам могућност да упознам нове средине и људе. Кад сам био у Индонезији, посетили смо старе будистичке храмове, што је било изузетно искуство- наглашава Петар.
Рођен је у Новом Саду, aли од малена живи са родитељима у Бриселу, где је школовање мало другачије организовано и стручно усмерење долази на ред касније него у Србији.

-У Белгији се углавном прича француски, то ми је као други матерњи језик. До сада сам се образовао на том језику, а од ове године студирам на холандском и већ сам га савладао, јер сам имао много година часове у школи и без проблема могу да причам- наводи он.

У кампусу проводи већи део времена током радне недеље, иако је породична кућа на око пола сата вожње, а јавни превоз функционалан и добро организован.

Стручни програм у Церну
Као млади таленат, у Церну, Европској организацији за нуклеарно истраживање у Швајцарској, учествовао је у занимљивом стручном програму.
-Био сам у групи са ментором у Церну, после смо имали презентацију и тамо и у Белгији, одакле сам дошао међу двадесетак људи и то ми је заиста било једно од омиљених искустава. Две недеље радили смо на пројекту више усмереном ка информатици. Било је и разних предавања из физике, упознали смо се са њиховим радом и имали прилику да посетимо много интересантних места. То је огроман комплекс, мало изолован, између Швајцарске и Француске- објашњава Петар.


-Првог дана на факултету случајно сам срео две Српкиње. Пошто студирам на холандском, окружен сам углавном људима из Белгије. Ипак, Брисел је мултикултурална средина, па није необично да у разреду буду људи са свих крајева света који дуго живе у Белгији као и ја, па и из Марока, Молдавије итд- каже млади студент.

Родитељи, обоје инжењери, преселили су се 2007, док је још био дете, па се тог периода мало сећа. Док је у Белгији, на српском језику углавном разговара у породичном дому. Мајка је из Шапца, те ту код родбине проводи сваки распуст.

Петар Виторац: Сваки распуст проводим у Шапцу


У Шапцу код својих
-Немам много сећања из тог периода од две године, колико сам живео у Србији, али стално долазим и имам ипак контакт који одржавам. Мама је из Шапца, родбина са њене стране, бака, дека, тетка. Сваки распуст проводим у Шапцу, обично лети, зими, некад и за Ускрс, колико год могу да будем са породицом. Током тог боравка, похађао сам разне активности, па тако и школицу „Фотон“ и неколико пута летњи математички камп у Николајевој школи. То ми је била прилика да поред редовног образовања добијем додатна знања и да развијем своја интересовања, а много ми је помогло да почнем да се такмичим из математике и информатике у Белгији. Кад сам почео у „Фотону“, због короне је све било онлајн, тако да сам у току средње школе ту учио физику и програмирање, што нисам имао у школи- подвлачи Петар.

Градиво из области за коју се определио суштински је свуда у свету исто, само се приступ његовом изучавању мало разликује. У оквиру школе није увек фокус на предметима који су у његовом најужем пољу интересовања, али се он сам потруди да додатно истражује.

Универзитетски хор и пливање
Чврст распоред факултетских обавеза не оставља много простора за осмишљавање слободног времена, али он се труди да и то време искористи на прави начин.
-Певам у универзитетском хору, ове недеље баш имамо концерт, бавим се и пливањем. Немам много слободног времена, али то што имам, пробам некако да уложим у активности које ме занимају и испуњавају- каже Петар.


-У средњој школи сам упознао неке ученике из Србије кад сам био представник Белгије на Интернационалној олимпијади из информатике. Причао сам са људима на камповима, то је исто градиво, али мало другачији приступ. Дешавало се да тамо видим нешто што знам већ годину дана, а и да сазнам нешто за шта нисам пре чуо. Можда је мало другачије распоређено, али ниво тежине градива је отприлике исти- објашњава.

Кад следеће године буде време да бира усмерење на студијама, његов избор ће бити рачунарство.

-Свих ових година се бавим програмирањем и јако га волим, тако да је то логичан наставак. Рекао бих да се потрефило да је мој избор „занимање будућности“. Могуће је да су професије родитеља помогле у развијању знања. Кад сам имао 10- 11 година, тешко је било да сам нађем ресурсе да то лепо научим, тако да су они сигурно помогли, али то се некако током година развило само по себи- закључује млади програмер.
Д.Димитријевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa