Први мечеви у Лиги шампиона испуњење сна. Очи у очи са највећим звездама. Непоновљива искуства. Једини захтев посвећеност и професионалност. Сваки детаљ важан у игри. Пауза у мечевима не значи паузу у тренингу. Рад са врхунских играчима и стручњацима
Најмлађи члан најмлађе екипе ЕХФ Лиге шампиона је наш суграђанин Вукашин Антонијевић, средњи бек словеначког тима Цеље Пивоварна Лашко. Иако је тек закорачио у године пунолетсва Антонијевић је добио прилику да игра против великих тимова и играча којима се дивио гледајући их до недавно само на малим екранима.
- Свака утакмица је посебно, непоновљиво искуство где много тога не могу речима да опишем. Многе од играча је било част гледати на телевизији, а сада не само да их гледам уживо, већ сам наспрам њих и на паркету у Лиги шампиона. Када се нађемо очи у очи не смем да будем импресиониран, већ храбар да се упустим у дуел. Доживео сам нешто о чему сам сањао. Уз то Цеље је миран, уређен град, идеалан за спортски развој, овде похађам и средњу школу – покушава да све сажме у неколио реченица Антонијевић на почетку разговора за ваш и наш лист.
У Цељу је представљен као један од највећих европских талената, што је истовремено част, привилегија, али пре свега обавеза да епитет оправда -Рукомет је моја највећа љубав. Учинићу све да стално напредујем и остварим каријеру којом ћу ја бити задовољан. Свако од тренера са којима сам радио има свој удео. Од првог, Данила Димића до садашњег стратега. Индивидуално сам радио са Жељком Јокићем и Давидом Рашићем, кондициционе основе сам добио од проф. Дарка Стојићевића и Огњена Јовановића. Значила су ми и предавања Владана Јордовића у Шапцу на које сам одлазио самоиницијативно и пратио са трибина.
Цеље као најмлађи тим у елитном надметању нема велике амбиције, већ да играчи стичу искуство против најбољих тимова. Ипак, осим јаког отпора свима, успели су да забележе две победе, међу којима је сензационална против славног Кила.
-Победили смо још и норвешки Елверум. Пред старт нас нису оптерећивали високим амбицијама, али су очекивали од нас да покажемо како смо достојни најјачег такмичења. Важно је да је ЕХФ и званично одлучио да од наредне сезоне шампион Словеније има загарантовано место у групној фази Лиге шампиона.
На националном нивоу Цеље је водеће, али је Лига изједначена и у трци су реално три екипе. Домаће такмичење је приоритет.
-Требње је највећи ривал. Они су нас једини савладали. Тренутно смо два бода испред, а Велење има само бод мање од њих. Сезона ће бити неизвесна. Лига је квалитетна, значајно испред наше Супер лиге, много је гостовања тимовима где је тешко доћи до бодова, иако су на зачељу. За ралику од Лиге шампиона, овде су очекивања највиша.
В. Антонијевић – средњи бек Пивоварне лашко (фото: прив. архива)
У позно пролеће је Вукашин кренуо пут Цеља. На једној страни је то био пут у непознато за младог играча, али истовремено су бројне препоруке указивале да је избор баш те средине добра одлука.
-Добио сам подршку породице, породичних пријатеља, али и некадашњих великих рукометаша и сви су били ветар у леђа. Када се осврнем после непуних годину дана, још уверенији сам да сам учинио праву ствар за своју каријеру. Одмах су ми показали да верују у мене, имају стрпљење, те да се од мене очекује само вредан рад, посвећеност и професионалност.
Иако је тренутно на одмору, пауза није пауза од спорта, већ само од утакмица и заједничких тренинга, али обавезе постоје.
-Свако је од кондиционог тренера добио индивидуалн план рада до повратка у Цеље, као и програм исхране. Имамо срећу да радимо са врхунским Приможом Поријем, једним од најцењенијих кондиционих тренера света. Измерили смо тежину пред растанак и нико не сме да добије и један килограм вишка. Сезона ће брзо бити настављена, нема простора да се играч враћа у форму, већ мора бити спреман одмах.
Свима познати репрезентативац Србије Алем Тоскић је тренер Цеља. Млад стручњак после усшене играчке започиње и тренерску каријеру на прави начин.
-То је тренер за кога рукомет није посао, већ живот. Он је фанатик ове игре који је спреман 24 сата да ради на себи и усавшава тренерски посао. Има велику глад за знањем, спреман је да учи, да преноси знање. Одмах осетите енергију и не можете а да не дате целог себе на тренингу или утакмици. Захтева да буде присутни и физички и умом у сваком делу тренинга, сваки детаљ је важан, те заједно са њим сви живимо рукомет.
Посебна пажња је усмерена на стварање тимског духа и јаке одбране. Како истиче јуниорски репрезентативац, став је да одбрана добија меч и осваја бодове.
Подршка оца, бившег голмана Металопластике: Владимир и Вукашин (фото: прив. архива)
-То су захтеви модерног рукомета. Одбрана мора бити јака, снажна у свакој секунди, уз брзи транзицију. Примљен гол је неопходно што пре надокнадити на другој страни, а потом се вратити у одбрану како би била боља. Добра физичка спрема је услов свих услова.
Антонијевић је у клубу виђен као будућа замена за Алекса Влаха, репрезентативца Словеније и носиоца игре клуба.
-Он је фантастичан рукометаш, али и изванредан човек и саиграч. Указали су ми на њега као на пример понашања који треба да следим. Од првог дана ме јеприхватио као блиског друга, не само саиграча. Ту је за сваки савет, у свако доба, не само на тренингу и утакмици, тренирамо заједно у теретани. Част ми је што играмо заједно, те што имам прилику да учим од таквог аса.
Од 9. јануара Антонијевић је на припремама јуниорске репрезентације, добио је позив селектора Теодоровића, суграђанина и рукометног тренера године у Србији.
-Репрезентативни дрес је увек посебан и јединствен. Није важно у којој селекцији. Велика ми је жаља да се наметнем селектору како би ме уврстио на списак путника за Светско јуниорско првенство наредног лета. Када говоримо о испуњењу снова, успех са Србијом је највећи од свих. Плави дрес шабачког клуба заменио је жуто плавим словеначке екипе, али прати матични колектив.
- У контакту сам са некадашњим саиграчима, редовно пратим сва дешавања. Надам се да ће пролеће бити још успешније. Тренер Матић је изузетни цењен и фанатик рукомета, могу много да науче од њега. Навијам да учине нешто велико до краја сезоне. Важан за мој напредак је био и период у коме сам играо и за Уб који ме је безрезервно подржао. Одлична средина за младог играча, важно искуство и тој екипи такође шаљем најлепше жеље у остатку сезоне.
В. Антонијевић – средњи бек Пивоварне лашко (фото: прив. архива)
Подршка оца, бившег голмана Металопластике: Владимир и Вукашин 
