Љубав која траје деценијама

Претходну годину памтиће по освојеној шампионској титули у окружној Мачванској лиги. Просечан лет његових високолетача од 14 сати 53 миниута и 36 секунди био је довољан да се победнички пехар нађе у рукама Златка Антонића из Коцељеве. Он је постао и власник златне алке захваљујући лету голуба из његовог јата који је на небу провео 15 часова и 55 минута. Ово је, како каже, уједно и највећи резултат у 2022. години постигнут на нивоу Србије укључујући сва званична такмичења.

Четрдесетогодишњи Златко голубарством се бави већ три деценије. У такмичењима је присутан десет година. До сада је постигао око петнаест запаженијих резулттата, од чега четири на нивоу друштва, а остало у вишим ранговима такмичења. Такмичио се на државном али и на нивоу Балкана. Постизао је солидне резултате. Некада је недостајало и мало среће, али верује да ће уз титулу првака Србије једног дана стајати његово име.

–Све је почело 1992.године. Био сам радознао као и свако дете, а касније је та радозналост прерасла у хоби. Сада је то за мене већ да тако кажем професионални хоби. Прве голубове сам видео код чувеног наставника географије Љубе Марковића. Становао сам преко пута њега и имао сам прилику да као дечак посматрам његове голубове, оно што је он радио и ту се полако рађала љубав према овим птицама. Он је заголубарио и мене и брата близанца који је касније одустао од овог хобија, а ја сам наставио и то чиним и дан данас- прича овај коцељевачки голубар који поседује око 150 српских високолетача.

Десет година је покушавао да направи праву селекцију птица са којима постиже запажене такмичарске резултате. То је оптимално време јер у краћем временском периоду, истиче, није могуће на прави начин испитати и селектовати голубове.

Сматра да успешног голубара од просечног одваја упорност и истрајност.

–Као и у сваком спорту, јер ово је једна врста спорта, човек треба да буде упоран, да не одустаје и да верује у оно што ради. Све што хоћете да радите како треба је захтевно. Тражи одређена одрицања, посвећеност, време и стрпљење, усавршавање, едуковање. Бавити се голубарством само на нивоу хобија, није превише захтевно. Али, када се одлучите за учешће на такмичењима, онда то изискује одређене ствари. Тражи услове, одговарајућу исхрану птица, витамине. У том смислу је важна међусобна сарадња више голубара јер нико као појединац не може сам много да постигне- каже победник Мачванског округа.

Претходну годину памтиће по освојеној шампионској титули у окружној Мачванској лиги. Просечан лет његових високолетача од 14 сати 53 миниута и 36 секунди био је довољан да се победнички пехар нађе у рукама Златка Антонића, Фото: Приватна архива

Коцељевачко удружење СРБ 342 БОЗ броји око 30 чланова, а Златко је у њему најмлађи. Његови
досадашњи резултати сврставају га међу најуспешније голубаре тамнавског краја.

– На нивоу друштва нико до сада није имао овакве резултате, док су на нивоу округа била два боља времена направљена у прошлости. Ово је можда трећи најбољи резултат у округу а на нивоу Савеза Србије међу десет најбољих од када постоји такмичење у голубарству, а она званична датирају још од шездесетих година прошлог века- прича Златко и додаје да младе генерације нису заинтересоване за голубарство те нема коме да пренесе своја знања и искуства којих има више него довољно.

СТАЛНА ЕДУКАЦИЈА И ОЗБИЉАН ПРИСТУП ТРЕНАЖНОМ ПРОЦЕСУ
За успешно бављење голубарством и учешће на такмичењима потребна је стална едукација и примена знања. С тога овај голубар не пропушта прилику да прочита стручну литературу или искуства и савете потражи на сајтовима са занимљивим садржајима, посебно белгијски и холандским који су такорећи лидери у области голубарства.

Период пред такмичења захтева озбиљан тренажни процес, али све почиње још када је голуб сасвим млад. Кавез сматра својим гнездом у које се увек враћа. Након извесног времена почиње да се самостално стара о себи и тада је време да се птица пушта са циљем да учи околину или, како кажу голубари, да научи кров. За враћање у кавез кључна је храна, јер се на лет пуштају гладни да би се потом дозивали одређеним звуцима.

–Временом тренажни процес постаје комплекснији, посебно када голуб достигне годину дана живота и стигне у конкуренцију сениора. Ја се такмичим искључиво у овој категорији у којој голуб може, по мом искуству, да се такмичи максимално до 5-6 године, јер старији није у прилици да прати ритам млађих конкурената, снажнијих, бржих и жељних летења. Озбиљнији тренинзи крећу од априла а прва такмичења су крајем маја. Потребно је око месец ипо дана и петнаестак летова да би били спремни. Голубови се морају прилагођавати, потребно је пратити их и уводити одређену исхрану, додатке...све је то потребно удесити да би форма била на врхунцу за термин такмичења. За све постоји таблица али се од ње некада и одустаје, што диктирају одређени параметри и услови - открива Златко.

Према његовим речима, сваки голубар би требао на почетку сезоне да одреди своје циљеве те да у складу са њима дефинише припреме, наоружа се стрпљењем и упорношћу, јер успех долази са годинама едукације, искуства и рада, а пре свега жеље и љубави према голубовима.