КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ СЛИКАР
УМЕТНОСТ КАО ЖИВОТНИ ПУТ
Они су млади, талентовани и кажу, истрајни у својим намерама да кад порасту буду сликари. Заједничка им је љубав према ликовној уметности и Школа цртања Браће Лукић где стичу прве поуке и развијају креативност
Ученица треће године Школе за уметничке занате у Шапцу Александра Лукић у Школу цртања браће Лукић иде од када зна за себе. Расла је уз платна и боје оца и стричева, па не чуди што данас тврди да јој је уметност једино опредељење.
- Од кад знам за себе имам жељу да се бавим уметношћу. На то је вероватно утицала и чињеница да су сви у нашој породици везани за сликарство. Почела сам да цртам са татом и стричевима, и од малена да идем на њихове часове у Школу цртања. То ми је доста помогло када сам уписивала средњу школу, и верујем да ће бити од велике користи када будем полагала пријемни на некој од Академија ““ наводи Александра.
У Школи за уметничке занате је на смеру стилски кројач. Највише воли да црта портрете, док је до сада излагала на годишњим школским и трдиционалним светосавским изложбама уметничке радионице браће Лукић.
Иако је ова Школа цртања позната као место где се окупљају деца различитог узраста, темперамента и сензибилитета, Александра тврди да их уједињује заједничка љубав према уметности. Због тога се ситне несугласице брзо изгладе.
Поред цртања и сликања, који су одувек били приоритет, Александра се бави и фолклором. Већ скоро деценију игра у престижним културно уметничким друштвима, последњих година у “Абрашевићу“.
- Од кад знам за себе имам жељу да се бавим уметношћу. На то је вероватно утицала и чињеница да су сви у нашој породици везани за сликарство. Почела сам да цртам са татом и стричевима, и од малена да идем на њихове часове у Школу цртања. То ми је доста помогло када сам уписивала средњу школу, и верујем да ће бити од велике користи када будем полагала пријемни на некој од Академија ““ наводи Александра.
У Школи за уметничке занате је на смеру стилски кројач. Највише воли да црта портрете, док је до сада излагала на годишњим школским и трдиционалним светосавским изложбама уметничке радионице браће Лукић.
Иако је ова Школа цртања позната као место где се окупљају деца различитог узраста, темперамента и сензибилитета, Александра тврди да их уједињује заједничка љубав према уметности. Због тога се ситне несугласице брзо изгладе.
Поред цртања и сликања, који су одувек били приоритет, Александра се бави и фолклором. Већ скоро деценију игра у престижним културно уметничким друштвима, последњих година у “Абрашевићу“.
Најновији број
18. април 2024.
