Вече српског Бородина

У препуној сали Културног центра у Шапцу, протеклог четвртка одржано је Мишарско вече посвећено Задужбинском друштву „Први српски устанак – Мишар“. Представљен је 16. број часописа „Мишарска читанка“, јединственог гласила историјско-књижевног садржаја у славу Мишарког боја и „српског Бородина“.

Вече је отворио Милутин Гвозденовић који је, уз гусле, отпевао песму о Боју на Мишару. Сплетом српских песама, које су постале део културне традиције овог народа, ВИГ „Шапчанке“ одушевила је публику. Филип Рајковић, директор Омладинског позоришта „Вожд“, у лику Луке Лазаревића, кроз одломак из „Ноћи некрста“ подсетио је на Крстивоја Илића и његове Мишарске елегије.

Посебан куриозитет вечери био је седмоминутни видео запис разговора Стевана Симића, руководица пројекта, и уредника и водитеља Драгана Филиповића, о припремама за обележавање јубиларне прославе 180- годишњице Мишарског броја, емитован уживо у емисији „Регионални дневник“ другог програма Телевизије Београд у пролеће давне ‘86. године.

„Мислим да Мишарци треба да буду задовољни претходном годином, јер је после дужег времена зграда Дома културе Мишар реконструисана, а у наредном периоду очекује се постављање нове музејске поставке посвећене Боју на Мишару, којом бисмо поново добили репрезентативан објекат за туристичку промоцију и све оне који радо посећују Мишар.“
(Историчар Дејан Живановић)

О Мишарској часопису, уџбенику и историјско-литетарној публикацији, говорио је историчар Дејан Живановић.

- Читанка Мишарског боја завређује изузетну пажњу као ванинституционални часопис и доказује да је најјача институција заправо човек, а ту, пре свега, мислим на главног организатора Задужбинског друштва, Стевана Симића. Читанка је, уз историјске теме, и својеврсни гласник рада Задужбинског друштва, истакао је Живановић.

Тражило се место више, Фото: "Глас Подриња"

Сећања на тренутке који су им, из обиља мишарских догађаја, остале посебно урезане у памћење, казивали су Драган Филиповић, књижевник, Стана Муњић, књижевница и уредница Читанке Мишарског боја и Стеван Симић, председник Извршног одбора Задужбинског друштва.

- Желим да захвалим сарадницима у обликовању Мишарске читанке, чија је порука, пре свега, да је садашњост без обележја прошлости непотпуна, рекла је уредница часописа и подсетила да се „кроз прозор времена“ само у данашњој Господар Јевремовој улици „можемо загледати у чудесне конаке, прве биоскопе, чувене кафане.“ Присутне је повела у шетњу одломком из приче оријенталисте и дипломате Арчибалда Пејтона, који је у Шапцу боравио у августу 1844. године, непосредно пред Катанску буну

„У најлепшем сећању остао ми је дефиле мишарских коњаника, претходних учесника Мишарског вишебоја на хиподрому Коњичког клуба „Сава“. Било је то, чини ми се, када је овај клуб, који баштини Коло коњичких јахача „Књаз Михаило“, славио сто година постојања као први коњички клуб на Балкану – 1988. године. На десетине лепих, разиграних коња са јахачима, младим људима, централним улицама Шапца, обученим у ношњу устаника из 1806. године и времена Мишарског боја са оружјем из тог времена: пушкама кремењачама, кубурама и јатаганима за пасом. Незаборавна слика.“
(Књижевник Драган Филиповић)

Филиповић је поменуо неке од бројних догађаја које памти у вези са Мишаром.
- Издвојио бих изложбе слика, предмета из тог времена, фотографија, војничких и других мапа, оружја и свега другог достојног изложби у реномираним музејима, о Мишарском боју и Мишару – српском Бородину: у овом простору, тада Дому омладине „Вера Благојевић“, у холу Библиотеке шабачке, тада под називом „Жика Поповић“, у музејском простору тадашњег мишарског Дома културе, а последње две-три године и у просторијама старе куће, првог и основног стуба Мишарског задужбинског друштва „Први српски устанак“, ове читанке, свега везаног за Мишар.

Признања и повеље, Фото: "Глас Подриња"

ПРИЗНАЊА
Задужбинско друштво признања – Повеље доделило је: ВИГ „Шапчанке“, Стани Муњић, вишегодишњој уредници „Читанке Мишарског боја“, Милутину Гвозденовићу, песнику и гуслару из Шапца и Мирославу Мишку Панићу, великом пријатељу и поштоваоцу Мишара и песника Крстивоја Илића... Захвалница је додељена и Брани Машићу, познатом књиговођи, за вођење књига друштва.

Стеван Симић, председник Извршног одбора Задужбинског друштва „Први српски устанак“ Мишар подсетио је присутне како се до данашњих дана обележавала Мишарска битка.

- За мене, Мишар сте сви ви, рекао је Симић и указао је да је Задужбинско друштво обележило значајна места Мишарске битке, Часопис друштва, Ликовну колонију, Галерију и Омладинско позориште „Вожд“. Подсетио је и да је Задужбинско друштво организовало педесет три екскурзије Трагом Карађорђа.
Гост вечери био је и познати вајар из Лајковца Милутин Ранковић који је у име Културног центра „Хаџи Рувим“ Стевану Симићу уручио медаљу са златним венцима.

Светислав Чупић, потомак славног војводе, ктитор манастира Кованчине у атару Салаша Ноћајског, одсвирао је и отпевао сплет песама из Мачве.

Модератор вечери била је новинарка Светлана Љубић, ауторка текстова у неколицини новина о дугогодишњој традицији и делатностима мишарског Друштва.