Наступ Мачве у Другој лиги Запад 1984/85. било је разочаравајуће. Пето место у коначном пласману, позиције испод: Војводине, Динама, Радничког (С. Брод), зрењанинског Металца било је далеко испод очекивања тима претендента на Прву лигу. Шапчани су имали најбољу посету у целој лиги, а у сећању се издваја дерби против Динама из Панчева, каснијег видешампиона. Априлско поподне је почело победама Панчеваца у лакшим категоријама: Антонић је победио Гајића, Шарић Благојевића, а Новаков Дураковића. Једино је Куба Миражић против Демира донео бодове Мачви. Уследио је низ црвено-црних. Ћелахметовић побеђује Максимовића, Васиљевић Димитријевича, Врсајковић без борбе против Белића доноси бодове, а потом Фелдежди показује више од Радића. Требао је Мачви још бод за укупну победу.
Ипак победама Савића против Петровића и Ивановића над Дамјановићем Панчевци освајају бод. Од девет мечева су само четири донела све три рунде. Нажалост, верни навијачи памте дуел Драгана Благојевића и Шарића у коме је домаћи боксер доминирао, а судије су победу доделиле гостујућем боксеру, што је изазвало револт у публици, а након меча је мало недостајало да арбитар буде и физички нападнут. Бод против Панчева није био неуспех упркос свему, али превише киксева је било у преосталим колима.
Драган Васиљевић Дурунга шампион Југославије 1986, Фото: Приватна архива
У наредној сезони је Мачва најпре наступила у Купу. Крај је био већ у другом колу када је положено оружје пред одличним Ријечанима у мечу који се памти без обзира на коначан неуспех.
Дуел марта 1985. почео је победама Ријечана, Шкарице и Таља над Стојанићем и Гајићем. Миражић је тријумфом против Митића донео Мачви прве бодове, да би Јакупи вратио пређашње вођство гостима победивши Рашевића. Ћелахметовић, Дурунга Васиљевић и Исаковски су донели преокрет и предност за Мачву која је била на снази и након ремија Врсајковића и Јурмана. Требала је шабачкој екипи једна победа у дуелима тешкаша за победу. Ипак, Милајић у полутешкој и тешкаш Петровић нису успели у мелевима против Радуловића, односно Бошњака, те је Ријека славила 11:9, комплетирала двоструку победу наставивши такмичење у Купу Југославије.
Судија „тренер“ и сузе спортисте Меч против Динама о којем смо писали интересантан је и по понашању арбитра Луткића из Новог Сада. У дуелу Миражића и Демира, који је судио у рингу, није опомињао Панчевца због константног избегавања борбе, већ га је „интерно“ опомињао, дајући и савета шта може да уради, а шта не. Други детаљ урезан у сећање са овог дуела је гест Новакова, панчевачког боксера. Након што је нокаутирао Дураковића и видео да је ривал непомично на поду, одмах је заплакао од страха и бола, а сузе су се виделе и током проглашења победника.
Док у екипном пласману се Мачва није имала подичити са високим пласманом, била је једини друголигашки клуб који је у 1984. у својим редовима имао шампиона и вицешампиона Југославије, што је само део појединачних постигнућа током друге половине осамдесетих. Свакако се посебно издваја име Драгана Васиљевића Дурунге који је квалитет потврдио кроз две узастопне титуле шампиона Југославије, али и на Европском првенству у Будимпешти где је освојио бронзану медаљу као круну успеха. Био је шампион Војводине, победник ревије „Београдски победник“. Бего Ћелахметовић био вицешампион СФРЈ, шампион Војводине, двоструки победник категорије на „Београдском победнику“. Једнак успех на међуанродном турнриру остваро је Моша Исаковски, односно Куба Миражић.
Кобна Лозница
Велика очекивања Мачва је имала у Другој савезној лиги 1986/87. На корак од циља је била поново, требала је победу у Лозници у претпоследњем колу, но поражена је 11:9. Кључни тренутак је дуел Радовановића и Бајића у полутешкој категорији. Мачвин Бајић је био апсолутни фаворит и победа би значила укупну победу. међутим београдски арбитар Бранко Ковач је неколико пута без разлога опоминјао Бајића, а потом га дисквалификовао у паузи између друге и треће рунде, уз образложење да га је Бајић увредио. Мачвин ас је то демантовао, али је штета била ненадокнадива, а прва лига недостижна, поново.
Драган Васиљевић 
