Када си окружен/а гласовима који контрирају твом унутрашњем гласу, имаш две опције: да послушаш или себе или своје друштво. Но, друштво може имати велики утицај на одлуке које доносимо. Зашто је то тако, разговарали смо и са младима и са стручњацима
Кроз онлајн анкету младе смо питали колико друштво које их окружује утиче на њихове мисли и изборе у животу. Нешто више од половине испитаних били су студенти, од тога девојке 87,7% а момци 11,1 проценат.
О појавама у друштву разговарали смо са др Слободаном Миладиновићем, шефом катедре за менаџмент људских ресурса и професором социологије на Факултету организационих наука, а о томе како се појединац носи са изазовима друштва са Живкицом Ђорђевић, педагошкињом.
Одустајање од својих замисли због осуде друштва Једнак је проценат (56,8 одсто) испитаника који повремено одустану од своје првобитне замисли зато што се коси с ставовима друштва и оних који такво понашање примећују код људи у свом окружењу.
Потпадање под утицај друштва огледа се у томе што се појединци сраме да изнесу свој став у страху од исмевања околине. Одустају од љубавних партнера, остваривања идеја, потискују своје жеље.
Судећи по процентима, млади се више не плаше да ураде оно што су замислили, али се 80 посто њих усагласило да је тај страх некада био присутан код њих, али и да су га већински успешно превазишли
Људи припадају различитим групама: ин групе су оне у којима су рођени, групе у којима су други су оут групе, а циљне групе које бирају су референтне. Суштина је да свако тежи конформизму и зато му је потребно да се идентификује у некој групи, сматра проф. Миладиновић.
Контрадикторност у одговорима на отворена питања Премда 92,6 одсто испитаника каже како пажљиво бира своје друштво, исто толико њих признаје да су погрешили у својој процени. Истичу да су игнорисали туђе мане и имали превише поверења у те људе јер су желели да им пруже шансу.
Упознавање и дељење заједничког искуства показује да ли са неком особом можемо успоставити трајније и дубље односе или не. Особе које се следе имају најчешће одређену харизму и њихово понашање уклапа се у жељено понашање адолесцента, чак и ако се он сам не понаша тако, истиче педагошкиња Ђорђевић.
Страхови младих Судећи по процентима, млади се више не плаше да ураде оно што су замислили, али се 80 посто њих усагласило да је тај страх некада био присутан код њих, али и да су га већински успешно превазишли.
Превазишла сам страх самоспознајом, одрастањем, схватила сам да превише обраћам пажњу на мишљење других, моје одлуке су само моје па макар и биле лоше, радим на себи, један је од одговора младих.
Професор Миладиновић питање шта други мисле о мени? описује као производ систематског загљупљивања.
Када неко укалупљује људе у облик понашања које село сматра прихватљивим долазимо до питања младих – шта други мисле о мени? То је природан процес кад друштво има контролу, додаје он.
Зашто млади остају у друштву које их мења? Иако су били свесни тога да их је друштво одвраћало од правих избора, из страха од самоће, сумње да би потенцијални нови пријатељи били гори од оних с којима се већ друже, остајали су у групи тог друштва.
Лоше друштво није лако напустити, посебно ако се у њему проводи дуже време и подели много различитих непријатних ситуација. Особи која жели да се извуче се најчешће прети, уцењује, тестира новим захтевима. Оваквој особи потребна је помоћ и подршка одраслих особа – родитеља, породице, стручњака. Нове вештине, стечене уз стручни рад помажу да се не направи иста грешка, сматра Живкица Ђорђевић.
Суноврат система вредности Анкетирани млади су поставили питање професору Миладиновићу професору социологије на Факултету организационих наука: Пре је било нормално да људи теже ка бољем и да се на то боље угледају. Зашто и како је дошло до тога да је бити паметан и успешан тема за исмевање?
То је делимично тачна теза. Познати књижевник Сима Милутиновић Сарајлија писао је како су аге и бегови говорили: Да није фукара (сиромах), не би учио. Дакле, ни пре образовање није било толико цењено као велика врлина. И ја сам од најближих у фамилији могао да чујем питања шта ће ми толика школа, што сам уписао ово или оно, поделио је с нама професор Миладиновић.
Лоше друштво није лако напустити, посебно ако се у њему проводи дуже време и подели много различитих непријатних ситуација. Особи која жели да се извуче се најчешће прети, уцењује, тестира новим захтевима. Оваквој особи потребна је помоћ и подршка одраслих особа – родитеља, породице, стручњака
С тим у вези поставља се питање како се носити са осуђивањем средине? Да би се особа носила са осуђивањем средине потребно је да изгради приступ који зовемо рационално доношење одлука. Ово подразумева анализу проблема, стварање више алтернатива и на крају доношење одлука. Особа мора бити самопоуздана, сигурна у изборе које прави, да их не доноси пребрзо са високим емоционалним набојем уз сугестије околине. Проблеми се не могу решавати интуицијом и спонтано. Корачај, пливај, причај, дружи се, учи и напредуј. Са великом подршком за све младе, закључује педагошкиња Живкица Ђорђевић.
Преузето са: https://localpress.org.rs/koliko-tvoje-drustvo-utice-na-tvoje-izbore/ “Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“
Преузето са: https://localpress.org.rs/koliko-tvoje-drustvo-utice-na-tvoje-izbore/
