Прича Владимира М.

Посао диспечера све је популарнији и траженији у Србији. Млади, и не само млади, неретко се одлучују да раде од куће за плату која је више него пристојна. Међутим, све фирме траже диспечере са искуством, а да би неко имао искуство најпре мора да ради. Наш саговорник Владимир М. каже да је имао срећу. Завршио је ШУП (смер машински техничар), али је, с обзиром на одлично познавање енглеског језика, радио као онлајн наставник за кинеску фирму. После неколико година било му је доста, тражио је нешто интересантије и нашао. Запослио се као диспечер у београдској фирми која сарађује са фирмом у Њујорку.

Како се догодило да се запослиш као диспечер без претходног искуства?
- Пре нешто више од годину дана, познаник ми је предложио тај посао. Нисам имао претходно искуство, које је сада неопходно, али ми је добро дошло познавање енглеског језика и комуникативност. Десило се да сам оставио позитиван утисак у разговору за посао, примили су ме на пробни период и добро сам се снашао. Више од годину дана сам у том послу и не жалим се. Волим да радим од куће, не свиђа ми се идеја да имам канцеларију и шефа који ми „виси“ над главом...

Шта подразумева твој посао?
- Тражим руте за возаче и правим им распоред вожње, најкраће речено. Радим у фирми која обезбеђује људима транспорт до аеродрома и обрнуто, у луксузним аутомобилима. Конкретно, покривам три аеродрома у Њујорку, два у зони града и трећи у Њу Џерсију. Компанија има списак послова које добијем и онда контактирам возаче, пратим летове, временске услове, саобраћај... да би се време оптимално искористило и путници били задовољни. Посао се грана на лид диспечере који прави распоред, тракере који прате возаче да стигну на време, агенте који се баве комуникацијом између возача, путника и нас. Свако има своје задужење.

Шта је твоје задужење?
- Тренутно сам између лид диспечера и тракера. Неке дане радим као лид диспечер и правим распоред возачима, комуницирам са њима, а у другим данима радим као тракер где више пратим возаче и трудим се да дођу на време да покупе путнике. Упозоравам их уколико је блокирана улица, или у случају да се нешто деси, ако лет касни, или други возач. У том случају, морам да мењам распоред у ходу, да мењам возаче, рапоред који имају...

Све време на интернету пратиш ситуацију?
- Тако је. Радим своју смену од осам сати и активно пратим све да бих могао да помогнем и возачима и путницима, да све иде лакше и брже. На пример, уколико је олуја и знам да ће лет бити померен за пар сати, морам да јавим возачу, или да га мењам. У сезони је често пола града затворено. Тада тражим друге улице, на линији сам са возачем. Константно сам активан у сезони.

Да ли си задовољан?
- Имам занимљиву екипу и зато ми је интересантан овај посао, који уме да буде напоран. Заправо, као и сваки други, има добрих и лоших дана, има дана када све иде глатко и оних када ништа не иде како треба, али некако се избалансира. Оно што је добро у овом послу је могућност напредовања. То човеку даје мотив.

Да ли си покушао да се запослиш у Србији, или си одувек желео да радиш од куће?
- Јесам, када сам био млађи, али код нас се не цени рад, труд и квалитет. Онда сам покушао онлајн и свидело ми се, иако ми се чини да се више ради од куће. Имам квоте које морам да испуним, али и свој ритам, приватност, слободу која је добра уколико си одговоран. Не знам да ли је за сваког, али мени одговара.

Сваки дан имамо клијенте које пребацујемо из Њујорка до аеродрома и обрнуто. Јако је битно да се све уради на време, да позовеш возача да покупи путнике, да провериш да ли ће стићи на време, да провериш да ли ће каснити саобраћај. Ми добијемо резервације дан или пар дана унаред, путници имају
своје агенције и доставе нам списак. Трудимо се да возачи немају празан ход. Прате се летови, улице, саобраћај, све... Током летњег периода, сваког викенда се одржава нека парада у Њујорку која затвори пола града, а Њујорк је специфичан зато што су све улице једносмерне. Није лаган за вожњу

Посао диспечера постоји одавно. За овај нови могли бисмо да кажемо онлјан диспечер?
Тако је или (remote: од куће). Све је више оних који почињу, или већ раде као диспечери. Познајем доста Шапчана који су се пронашли у том послу. Испоставило се да један момак из моје улице ради исти посао као и ја. Ниједан ни други то нисмо знали.

Иако има доста диспечера, константно се објављују огласи за тај посао. Као да вас, ипак, нема довољно?
- И ја мислим да постоји мањак диспечера. И код нас у фирми је до скоро била таква ситуација. Имамо агенте у кол центру, који нису толико укључени у диспеч, али смо повезани. То је саставни део истог посла, јер разговарамо са клијентима. Мени је користио период који сам провео радећи као кол агент. Као да су то две стране истог новчића.

Какав ти је ритам у недељи?
- Пет дана радим, два одмарам. Добијамо распоред недељу дана раније, петком, или суботом, што зависи од нашег диспеч менаџера који прави распоред. Сменски рад је у питању. Код мене у фирми није устаљена смена већини запослених. Углавном радим друге и треће смене по нашем времену зато што је разлика шест сати. Њихова ноћна смена је наша јутарња. Незгодно је кад радим ноћу, посебно када то траје месец, или два. Утиче на тело, здравље, социјални живот. Не могу добро да се одморим кад радим само треће смене. Мада, неком одговара. Један мој колега тражи само трећу смену да ради, такав му је ритам.

Фото: Pixabay

Осим добре екипе, шта је још занимљиво?
- Динамичан је посао, упознао сам много различитих људи и култура. Разговарам са возачима који су углавном странци у Америци и могу да видим њихову перспективу, начин на који размишљају. Има их из Марока, Јамајке, из целог света... Научио сам доста и о граду у ком радим, о начину на који људи тамо функционишу, како се понашају. Другачије је него овде.

Ти би могао лагано да возиш кроз Њујорк, познајеш га као свој џеп?
- Не би било проблема.

Какви су ти планови?
- Немам планове за далеку будућност, за сада остајем овде где сам. У овом послу добро је то што може да се напредује, што ме мотивише да будем одговаран и да учим нешто ново, да донесем нови квалитет својој екипи... То је посао који константно еволуира, мора се бити у кораку са технологијом, што није једноставно, али ако си креативан, можеш да донесеш неке иновације. Американци то цене. Ако изнесеш нешто што ће да помогне фирми, они ће то запамтити и питаће те наредни пут за мишљење. Ипак, нисам сигуран да ли бих се овим бавио цели живот због треће смене. Лимитира ме и амерички капитализам, јер то је машина која не стаје.

Шта би поручио младим читаоцима?
- За онога ко би желео да ради овај посао, поручио бих да се пријави на што више места, да не одустаје, да се потруди да усаврши енглески језик и, ако добије посао, опет да се труди. Неће погрешити.