БК Мачва: екипа из 1996. године, Фото: Приватна архива
У рингу против заборава
Горак укус остварених снова
Тешко је набројати све случајеве у којима је Мачва била на корак, два од елитног ранга, увек би већ виђен прволигаш поклекао стицајем околности, најбољи боскери би махом одлазили и требало је изнова стварати тим. Када је започела последња деценија прошлог века, управа није желела да испусти још једну прилику и уз велика улагања средстава и ангажовање домаћих и страних боксера Мачва је стартовала у Другој лиги у сезони 1990/91. Због реорганизације највишег ранга и поделе у две групе, прве три позиције су обезбеђивале тај циљ, а шабачка екипа је била један од фаворита, по именима можда и највећи за прво место.
На списку боксера Мачве нашли су се шампион света у велтер категорији Франсис Ваштаг из Румуније, вицешампион света Фазлија Шаћировић, потом Веселин Димитров, шампион Бугарске, Зоран Вујчић, а на полусезони су стигли Слободан Павловић, освајач златне рукавице, Лика, Хисени...
Војводина, Динамо и Мачва су се издвојили, али су претили Каблови, Врбас, Раднички. Ипак, као што су ове године већ мучне слутиле ужасе, тако је и читава лига била тешка, дуга, разводњена, често губећи смисао. После неколико кола уследила би дуга пауза и тако више пута. Рекли смо да су на списку Мачве били боскери, јер ниједном сви нису били у рингу, већ су неколико њих повремено долазили, тренирајући индивидуално далеко, спремајући се да допутују само за меч.
Касно на мерење стижу Пре тријумфа над Челиком у септембру 1991, доживела је викенд раније шабачка екипа убедљив пораз од Војводине 15:5, а три важна боксера нису наступила за Мачву. БС Румуније је заказао своје првенство на коме је морао наступити Ваштаг, док су Димитријевић и Димитров задржани на граници и нису стигли на мерење, мада су најављени. Поред тога наступила је Мачва и мало је недостајало да се догоди инцидент када је арбитар тешко оштетио Радосављевића и Вујичића који су боксовали много боље од ривала Бањаша, односно Маврака, али су одлуком судија поражени.
Одлучујућу победу, која је и математички обезбедила виши ранг Мачва је остварила у јесен 1991. против зеничког Челика у хали „Зорка“. Трибине нису биле пуне, већ су главе свима биле пуне брига због вести које су почињале са фронта, али је око 500 људи испратило победу за Прву лигу. Био је то меч претпоследњег кола, а Хилми Хисени је тек онда први пут боксовао пред шабачком публиком. Његов дуел против Крушта био је свакако најбољи у мечу неједнаких ривала. Већина мечева завршена је пре три рунде.
Радосављевић је савладао Исламбеговића, Димитров Лазаревића, Хисени Кришта, Павловић Даничића, Ваштаг Шушњу и Вујачић Гајића. Лика није имао ривала. Једину победу за Челик остварио је Шербић против Младеновића, док због забране лекара нису наступили Мачвини Макић и Митровић, те су Османчевић и Шувалић узели бодове за Зеницу. Димитријевић и Исаковски су меч пропустили због повреде.
Мачва (јуниорско првенство 1988): Петровић, Димитријевић, М. Јосиповић (рук. школе), Антонић (стоје); Симић и И. Јосиповић (чуче), Фото: Приватна архива
На крају је Мачва освојила треће место, сезона је завршена онако како је текла, тешко и са зебњом. Пред велики дерби против Динама у последњем колу, шест боксера Мачве је добило позив из војног одсека, а БСЈ је одбио захтев за одлагањем те је Динамо победило без борбе 20:0.
Требало је да у 91/92. боксује шабачки клуб у северној групи Прве савезне лиге против: Железниачра из Сарајева, Славије из Бања Луке, Лознице, Војводине и Динама из Панчева, док су у групи југ били: Будућност (П), Металац (В), Дубочица (Л), Куманово, Партизан и Раднички Београд. То је све остало само на могућности, јер није било новца да клуб наступи у елити.
Изборили су Прву лигу у којој нису наступили: Макић, Ђурђевић, Шобић, Шаћировић, Димитров, Миљковић, Росић, Павловић, Кочиш, Вукашиновић, Ваштаг, Ристановић, Исаковски, Младеновић, Јосиповић, З. Димитријевић, Петровић, Илић, Митровић, С. Димитријевић, Вујичић, Лика, Хисени. Шеф стручног штаба Лукић Рокица, Петровић је први тренер, помоћници Деспотовић и Марковић.
Појединачно се издвајају државне јуниорске титуле Здравомира Димитријевића 1988. и 1989, Радосављевић, Макић, Димитријевић и Вујчић су сениорски вицешампиони СФРЈ 1991. Радосављевић, Росић и Митрашиновић су годину дана раније су јуниорски вицешампиони. Исаковски је репрезентативац.
1991.Мачва обезбедила виши ранг
Уследила је станка у раду клуба све до 1994. године, а ново екипно првенство почело је тек 1997. Нова, другачија Мачва, у мањој, другачијој држави, обезбедила је поново Прву савезну лигу, овај пут СРЈ, 1998, али ни до ње није дошло, овај пут одлуком БСЈ. Успели у смирај века: Врећа, Шарић, С. Вукомановић, М. Вукомановић, Љубинковић, Јовичић, Радић, Нинковић, Гајић. Стојиљковић, Симеуновић, Илић, Ерчић, Исаковски, Матић, Антељ, Митрашиновић, Стевић и Машић. Шеф стручног штаба Петровић Молер, тренер Деспотовић. Ипак, остао је „запамћен“ пласман и Мачва је била део Прве лиге у првој наредној сезони, а то је 2000/01.
На националном нивоу, у појединачној конкуренцији највише успеха имали су шампиони: Гаврић (јуниор), Л. Врећа, Васић, Гајић, М. Врећа (пионири) (1995). Лазар Врећа је јуниорски првак 1997, Радосављевић сениорски (1998), Вукомановић, Срнић (сениори), Митовић, Васић и Марјановић (мл. категорије) (1999).
Мачва (јуниорско првенство 1988): Петровић, Димитријевић, М. Јосиповић (рук. школе), Антонић (стоје); Симић и И. Јосиповић (чуче), Фото: Приватна архива
