Шта је цепелин? Тип ваздушног брода којег је развио гроф Фердинанд фон Цепелин почетком 20. века. То је вретенаста летелица лакша од ваздуха, издуженог облика са сопственим погоном.
Шта је Led Zeppelin? Ако има таквих који нису чули за легендарне рокере, кратко појашњење: Док су 1968. Битлси и Ролингстонси доминирали топ-листама са обе стране Атлантика, полако се пробијала енглеска група Led Zeppelin која је имала круцијалну улогу у стварању новог музичког жанра – хеви метала.
Шта је Zeppelin за Шабац? Много више од музике. Младост. Дружење. Неко друго време... Клинци који су тамо одлазили и завршавали туру по граду одавно имају своје клинце, а многи и унуке.
Недавно је, на искрају јануара, култни кафић поново почео да ради као Удружење љубитеља рок културе. На свечаном отварању окупили су се стари и будући Zeppelinaši, који негују рок као начин живота.
Са отварања, Фото: "Глас Подриња"
- Нас неколико ентузијаста дошло је на идеју да покренемо простор, где ћемо се окупљати као у младости. Желели смо да поново заживи кафић у коме смо одрастали. Сви су добродошли, каже лекар Радивој Петровић, један од власника.
Zeppelin је био први рок кафић у Шапцу. Занимљиво је да је на том месту, пре Првог светског рата, постојала кафана Жута лађа. Чувени газда Панта је ту 7. децембра ‘85 отворио кафић, који памти све лепоте и лудости једне младости.
- Сећамо се и сви ми који нисмо слушали народњаке, а тада је била срамота слушати народњаке. Остао сам веран рок култури и данас. То је више од музике, додаје лекар и бајкер који је био један од оних који су направили први Мото скуп са покојним Мићком 94 године - Он је био покретач, а ја сам му помагао и учествовао у тој причи. Игром случаја, скуп је направљен код мене у викендици.
др Радивој Петровић, Фото: "Глас Подриња"
Удружење већ има око стотинак чланова. За сада је простор отворен за све, али када заживи, биће само за чланове клуба. У плану је да се сваког викенда ангажују конобари који су радили у старом Zeppelinu.
- Све смо позвали, нико нас није одбио, иако сада раде сасвим друге послове. Првог викенда радили су Слава и Бата Девић, разговарао сам са Паном, Аном, Сањом, Мујом, Цолом Шерпицом, Звонком Вркљаном.... Жао ми је што покојни Даркић није са нама. Памтим Кепу, Мићу Брадоњу, Чеду Босанца... Почео сам да излазим ‘87, још као клинац, са 15-ак година.
Кафић је реновиран, али је остао његов имиџ. Промењене су плочице, уређен тоалет, постављена клима, „само је додато оно што је примерено данашњем времену“, али је остао дух старог Zeppelina. На отварању је било препуно. „Скоро све људе овде знам“, „Осећај је исти као кад смо били клинци, невероватно“, „Вратили смо се у оно време, у здрав разум“, неки су од коментара.
А У КОКТЕЛУ - ЧИВИЈА „Једне вечери, Панта је тражио да му направимо неки коктел, а да буде мало и алкохола. Пало ми је на памет да направим коктел од свега што постоји у кафићу. Узео сам криглу за пиво и сипао свако пиће које смо имали те вечери, све ликере, жестину, пиво, вино, сокове, кока-колу, по чеп, по пола чаше.. То је добило неку неку тамно браон боју. Рекао сам самом себи: „Ако он преживи ово, има страшну машинерију у стомаку“. Изнео сам му чашу од 0,7 у којој је била доза свега што се те вечери пило. Сутрадан је дошао трезан и рекао: „Ала ми је пријао онај коктел...“ (Мирослав Панић Пана)
Генерације младих које су одрастале у првој рок бази у Шапцу вратиле су се 30, или 35 година уназад те вечери. А како је било давне ‘85. године када је отворен први Zeppelin? Разговарали смо са Мирославом Панићем Паном.
- Преко дана се тихо пуштала рок музика, увече диско, а онда поново рок. У почетку није био предвиђен да буде рок кафе у који је касније прерастао. Сања и Дарко су радили као конобари, а ја сам прешао у шанк из Аписа. Кад сам дошао, почео да пуштам рок музику. Хитове смо остављали за крај. Активирали смо Атомце. Снимио сам неколико песама на једну касету коју смо фурали целу једну годину. Онда су „дошли“ Deep Purple, Juraja Hip, Whitesnake... Вече смо завршавали песмом Fool for your loving, а Клептонова Layla је била одјава. Сваке вечери је било пуно, сећа се Пана.
Газда Панта, Фото: Приватна архива
Ниједан кафић није био шминкерски у то време. Нисмо ни ми. Били смо мање више исти, средња класа, градска екипа, урбана прича.
- Знао сам све људе који долазе, од ‘58 до ’68 годишта. Када су радили Нинџа и Слава, тада су долазиле и генерације седамдесетих. Увек је било добро расположење. Радио сам са Чедом Босанцем и Звонком Вркљаном. На крају бисмо дохаватили метле и џогере и свирали на њима. Чеда је певао на један џогер, а Звонко и ја свирали „гитаре“. То је трајало десетак, петнаест минута и било пропраћено овацијама. Таква је била атмосфера. Тада нас је највише једне за друге везивала музика, која је била основни вид комуникације. Тако смо се препознавали.
Сања, Дарко и Пана, Фото: Приватна архива
У првој и чувеној постави конобара, радили су Александра Сања Јеремић и покојни Дарко Фриц.
- Када је кафић отворен, у почетку је радило Пантино друштво, али је то кратко трајалао. После месец дана, почели смо да радимо Дарко и ја. После је дошао Фанђо па Пана, а упоредо са њим и Звонко. Ми смо били најдужа постава. Остала сам до краја ‘88. Било је још много људи који су радили после мене. После Пантине смрти, почело је да се осипа. Милим да је кафић затворен средином деведесетих, каже Сања која сада ради као службеник у банци.
Од ње смо сазнали да је Панта цео живот желео да има такав кафић. Таксирао је у време Олимпијаде у Сарајеву да би зарадио новац да оствари свој сан.
- Била су то друга времена, слушали смо добру музику, имали старе и нове љубави, препричавали којекакве догодовштине, никаквих проблема није било. Zeppelin је био нешто без чега се није могло.
Звонко и Сања, Фото: Приватна архива
Сања је тамо упознала свог супруга Слободана познатог под надимцима Бoбан, Слобер, Чарли. Верили су се у омиљеном кафићу крајем ‘88 и направили журку. У браку су 35 година и имају одраслог сина Николу.
- Ништа ја ту не бих мењала. У Zeppelinu нам се догодила младост у коју смо се вратили на отварању. Сетила сам се кад је Панта први пут пустио видео спотове, то је за нас било ваууу. На отварању су, поред људи који су ту одрасли и отворили нови Zeppelin, била и њихова деца са својим друштвом, која су уз своје родитеље научила да слушају рок. Видела сам и колико људи више није са нама... Панта, Дарко, Фанђо... Било је прилично носталгично.
Све што бисмо за крај нашег новинског текста хтели да кажемо о првом и другом првом Zeppelinu, већ је написала Сања као коментар на фејсбуку:
„Немогуће је споменути све конобаре и оне који су долазили. Дубоко верујем да ће садашњи власници успети у намери да Zeppelin одрже у старом сјају, да ће ту одрастати неке нове генерације, а да ће сви стари Zeppelinaši, укључујући и оне који су дошли после нас, добити своју шансу да се и о њима направи нека прича и јавно објави, можда, хронологија од ‘89 до деведесетих”.
Са отварања, Фото: "Глас Подриња"
др Радивој Петровић, Фото: "Глас Подриња"
Газда Панта, Фото: Приватна архива
Сања, Дарко и Пана, Фото: Приватна архива
Звонко и Сања, Фото: Приватна архива
